CEFTA – osnovni pojmovi

CEFTA – osnovni pojmovi

U sferi globalizacije svetske privrede, sve se više nameće potreba za uključivanje u svetske privredne tokove svih zemalja koje su tržišno orijentisane. Posebno je prisutna potreba za intenzivnom razmenom robe, usluga, rada i kapitala. Za sve zemlje jugo-istočne evrope, pa tako i za Srbiju, glavni izazov predstavlja priključivanje Evropskoj uniji. Izazovi su prvenstveno u usklađivanju carinskih i drugih politika, institucija, kao i prilagođavanja ekonomija ovih, pretežno zemalja u tranziciji na princip liberalnog tržišnog poslovanja. Liberalizacija tržišta donosi mnoge olakšice za trgovinu, kao što su ukidanje uvoznih i izvoznih carina, slobodan protok robe i kapitala, ukidanje monopola i veća konkurencija donosi niže cene i podizanje kvaliteta proizvoda i usluga za krajnje kupce. Sa druge strane, javljaju se i neki negativni efekti, poput gubljenja mehanizama zaštite domaće proizvodnje, poput subvencija, kvota i visokih carina. Takođe ulazak stranih, konkurentnijih preduzeća dovodi do propadanja domaće proizvodnje, otpuštanja radnika i snižavanja njihovog standarda. Međutim, jedinstveno je mišljenje da liberalizacija ipak donosi više koristi nego štete, jer dovodi do efikasnije alokacije i korišćenja resursa, zbog prilagođavanja pravilima svetskog tržišta, kao i lakšem pristupu modernoj tehnologiji. Osnivanje CEFTA sporazuma CEFTA, ili Central European Free Trading Agreement, predstavlja sporazum zemalja srednje evrope o slobodnoj trgovini. Njegova osnovna uloga jeste priprema zemalja potpisnica za pristupanje Evropskoj uniji. Sporazum je nastao 1992. godine, potpisivanjem 21.12.1992 u Krakovu, Poljska. Zemlje potpisnice su bile takozvane zemlje Višegradske grupe, Poljska, Mađarska i Čehoslovačka, koja se kasnije podelila na Češku i Slovačku. Višegradska grupa predstavlja grupu zemalja srednje evrope i osnovana je sa ciljem da se olakšaju i ubrzaju evropske integracije zemalja potpisnica. Ova grupa zemalja čini, posle Slovenije, grupu najrazvijenijih post-komunističkih zemalja, koje još uvek zaostaju za zapadnim zemljama. Njihova karakteristika je relativno dobro razvijeni principi slobodnog tržišta i stabilan ekonomski rast. Zbog toga je potpisan CEFTA sporazum, kao dalji korak i mobilizacija napora za integracije u zapadno evropske institucije. Sporazum je stupio na snagu 1994 godine, a kasnije je dopunjavan 11.09.1995 u Brnu i 04.07.2003 u Bledu. Ovom sporazumu su se kasnije prudružile Slovenija (1996), Rumunija (1997), Bugarska (1999), Hrvatska (2003) i Makedonija (2006). Uslovi za pristupanje ovom sporazumu su bili:

–          članstvo u STO ili poštovanje propisa STO

–          potpisan Sporazum o pristupanju Evropskoj uniji ili neki drugi dokument o pristupanju

–          sporazum o slobodnoj trgovini sa ostalim članicama CEFTA sporazuma

Pošto su prve zemlje potpisnice, nakon pristupanja Evropskoj uniji, napustile CEFTA sporazum, 06.04.2006 je donešena odluka o proširivanju CEFTA sporazuma i priključivanju zemalja jugo-istočne evrope ovom sporazumu. Ovoj odluci je prethodilo osnivanje Pakta za stabilnost jugoistočne evrope, koji je osnovan 1999 godine. Pod pokroviteljstvom Pakta, uspostavljena je zona slobodne trgovine u regionu jugoistočne evrope. Ova zona je zasnovana na Memorandumu i olakšicama u trgovini iz 2001. godine, i omogućila je potpisivanje bilateralnih ugovora o slobodnoj trgovni između zemalja članica, zasnovanih na principima STO. S obzirom da je sprovođenje odredaba ovih ugovora bilo komplikovano, jer ih je bilo čak 32, doneta je odluka o potpisivanju gore navedenog Sporazuma o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi CEFTA 2006 u Bukureštu 19.12.2006. Potpisnice ovog sporazuma su Srbija, Albanija, Bosna i hercegovina, Hrvatska, Crna gora, Bugarska, Rumunija, Makedonija, Moldavija i UNMIK u ime Kosova. Bugarska i Rumunija su, poput prvih članica CEFTA sporazuma, nakon pristupanja Evropskoj uniji napustile ovaj sporazum.

Osnovni principi i elementi CEFTA

 Cefta kao organ ima nekoliko zvaničnih tela, kao što su:

  • Zajednički komitet, kojim predsedava jedna od članica na osnovu rotacije, 2010 predsedava Srbija
  • Potkomitet za poljoprivredu i sanitarna i fitosanitarna pitanja
  • Potkomitet za carine i pravila o poreklu
  • Potkomitet za tehničke barijere u trgovini i netarifne barijere
  • CEFTA sekretarijat

Svaki od ovih potkomiteta može osnivati sopstvena tela po potrebi, takođe se održavaju i redovni sastanci odgovarajućih ministara zemalja članica. S obzirom da je za Srbiju najvažniji sporazum CEFTA 2006, pogledaćemo detaljnije koji su to elementi ovog sporazuma:

  • Veća harmonizacija trgovinskih odnosa u regionu imajući u vidu da je mreža bilateralnih sporazuma zbog različitih šema značajno komplikovala međusobne trgovinske odnose, a samim tim i snalaženje poslovnih ljudi u njima.
  • Poboljšan je mehanizam za rešavanje sporova do kojih može doći u toku primene Sporazuma što je značajno novi kvalitet i faktor veće sigurnosti liberalizacije trgovine u regionu.
  • Otvorena je mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe (u trgovini između zemalja u regionu i regiona sa EU) što će snažno podstaći izvozni i investicioni kapacitet regiona, rast njegove tehnološke opremljenosti i konkurentnosti a time i potreban nivo sposobnosti proizvoda za plasman na tržištu EU kao i globalnim okvirima.
  • Sporazumom CEFTA 2006 su otvorene i nove oblasti razvoja međusobnih ekonomskih odnosa u pogledu liberalizacije trgovine uslugama, pitanja investicija,

javnih nabavki, intelektualne svojine.

  • Za Srbiju je posebno značajno što Sporazum predviđa da se međusobni trgovinski odnosi članica CEFTA moraju rukovoditi pravilima STO i EU. To praktično znači da i pre članstva u STO i potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, privredno sistemski ambijent Srbije ulazi u zonu prilagođavanja sa njihovim pravilima što predstavlja snažan faktor predvidljivosti i transparentnosti za strane partnere, za strane ulagače ali i za same privrednike, posebno kada se radi o malim i srednjim preduzećima koja su najosetljivija na deficite u sistemskom okviru i slabosti institucija.
  • Osnovna ili bazna carina na koju će se primenjivati postepena smanjenja carina je ona carinska stopa koja koja važi na dan pre stupanja Sporazuma na snagu.
  • U carinskoj klasifikaciji roba koje su predmet Sporazuma CEFTA će se koristi Kombinovana carinska nomenklatura.
  • Na dan stupanja na snagu Sporazuma ukinuće se sva količinska ograničenja izvoza i uvoza i neće se uvoditi nova.
  • Od dana stupanja Sporazuma na snagu ukinuće se sve izvozne carine, takse dejstva jednakog carinama i izvozne takse fiskalne prirode i neće se uvoditi nove.
  • Neće se uvoditi nove uvozne carine, takse jednakog dejstva i uvozne takse fiskalne prirode niti će se povećavati u odnosu na one koje se primenjuju od dana koji prethodi danu potpisivanja Sporazuma.
  • Svi oni industrijski proizvodi čiji uvoz nije bio liberalizovan na dan stupanja na snagu ovog Sporazuma, biće predmet postepenog smanjenja carina do 31 decembra 2008 (tranzitivni period)3.
  • Srbija je ukinula carine na sve industrijske proizvode u razmeni sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Hrvatskom kao i carine na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz Albanije i Makedonije.
  • Liste proizvoda na režimu carina i uvoznih kvota su iste one koje su bile sastavni deo bilateralnih sporazuma i u tom smislu zaključivanje CEFTA ne znači dodatnu liberalizaciju trgovine poljoprivrednim proizvodima ali je to intencija u toku daljeg razvoja ovog Sporazuma.
    • Prava i obaveze potpisnica CEFTA u pogledu primene sanitarnih i fitosanitarnih mera će biti regulisane odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera. Ono što je posebno značajno je da se strane potpisnice ohrabruju da stupe u pregovore koji bi vodili zaključivanju sporazuma o harmonizaciji ili međusobnom priznavanju ovih mera u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma STO o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera kao i drugih relevantnih međunarodnih sporazuma.
    • Takođe, Sporazum predviđa da strane potpisnice stupe u pregovore za zaključivanje sporazuma o harmonizaciji njihovih tehničkih propisa i standarda, i međusobnog priznavanja procedura ocenjivanja usklađenosti u skladu sa relevantnim odredbama Sporazuma STO o tehničkim barijerama u trgovini i drugim međunarodnim sporazumima pre 31. decembra 2010. godine.
    • Pravila o poreklu zasnivaju se na Panevropskim pravilima o poreklu. Pravila za dokazivanje porekla su uglavnom ista kao i kod bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini. Suštinska novina je što je data mogućnost primene dijagonalne kumulacije porekla robe u trgovini između zemalja u regionu. Takođe je predviđeno da će se, u kasnijoj fazi, kada svaka zemlja ponaosob ispuni odgovarajuće uslove prema EU i stekne pravo bilateralne kumulacije porekla sa EU, moći da vrši kumulacija porekla zemalja regiona sa EU. Pojedine zemlje iz regiona – Hrvatska i Makedonija koje imaju zaključene Sporazume o stabilizaciji i pridruživanju EU, su samim tim i ispunile uslov EU da mogu sa njom da kumuliraju poreklo. Za Srbiju se takva mogućnost otvara onda kada potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
    • Sporazumom su precizno regulisani rokovi za usaglašavanje tehničkih prepreka kod trgovine,konkurencije, javnih nabavki i zaštite intelektualne svojine.
    • U pogledu oblasti konkurencije rok za primenu principa konkurencije za sva preduzeća regiona je 1 maj 2010, za usaglašavanje tehničkih prepreka trgovini u skladu sa Sporazumom STO o tehničkim preprekama je 31 decembar 2010., a rok u kome sve potpisnice moraju da obezbede nediskriminaciju u pogledu javnih nabavki je 1 maj 2010.

•    Kada se radi o merama zaštite, zajednička izjava svih zemalja je ona kojom se utvrđuju pravila da neće primenjivati anti-damping, kompezatorne ili zaštitne meredok ne donesu detaljne interne propise i procedure i odrede tehnička pitanja vezana za primenu takvih mera.

  • Međutim, bez obzira na pravila STO i zajedničku izjavu, u Sporazumu je predviđeno da ukoliko se bilo koji proizvod uvozi iz potpisnice ovog Sporazuma u tako povećanim količinama i pod takvim uslovima da prouzrokuje ili preti da prourokuje ozbiljnu štete domaćim proizvođačima sličnih ili direktno konkurentnih proizvoda strana uvoznica može preduzeti odgovarajuće bilateralne zaštitne mere prema strani izvoznici pod uslovima i u skladu sa relevantnim procedurama utvrđenim u članu 24 Sporazuma.
  • Bilateralne zaštitne mere će biti u formi uvećane carine s tim da njihov nivo neće prelaziti nivo MFN carinske stope (njen nivo će biti niži od nivoa uobičajene carine) koja se primenjuje i koja je na snazi u trenutku kada je aktivnost preduzeta, ili je na snazi na dan koji neposredno prethodi danu stupanja na snagu ovog Sporazuma.
  • Takođe, isti instrument će moći da se primeni ukoliko neka od strana potpisnica ima ozbiljne teškoće sa platnim bilansom, u skladu sa STO odredbama – ograničenog trajanja i neće prelaziti ono što je neophodno za poboljšanje stanja platnog bilansa, postepeno će se ublažavati kako se budu poboljšavali uslovi platnog bilansa i biće ukinute kada uslovi više ne budu opravdavali njihovo održavanje. Strana će odmah informisati druge Strane o njihovom uvođenju i kad god je to izvodljivo, o vremenskom rasporedu za njihovo ukidanje.
  • Trgovina usluga je definisana u skladu sa odredbama Opšteg sporazuma o trgovini uslugama GATS i ova oblast će u narednom periodu biti u fokusu dalje liberalizacije u regionu.

•    Posebno je naglašena obaveza potpisnica CEFTA ka stvaranju i održavanju stabilnih, povoljnih i transparentnih uslova za strane investitore kao i međusoban nediskriminatoran tretman i punu zaštitu. •    Nova oblast saradnje – zaštita intelektualne svojine je regulisana u skladu sa relevantnim međunarodnim sporazumima kao i sa pravilima Sporazuma STO o trgovinskim aspektima prava intelektualnog vlasništva. Pozitivni i negativni efekti CEFTA sporazuma Kao i svaki sporazum, tako i CEFTA nosi sa sobom određene pozitivne stvari, ali i moguće negativne efekte po zemlje potpisnice. Prednosti CEFTA sporazume jesu: –         Povećanje obima trgovine unutar zone; Ovo se dešava zbog uklanjanja carina, količinskih ograničenja i ujednačavanja propisa. Sa jedne strane potrošači imaju bolju ponudu proizvoda i niže cene zbog konkurencije, dok sa druge strane proizvođačima je olakšan izlaz na strana tržišta. –         Privlačenje stranih direktnih (posebno greenfield) investicija; ovo se dešava zbog jedinstvene politike propisa, slanja signala o stabilnosti, kao i pristupu mnogo većem tržištu (oko 30 miliona potrošača), nego da se radi o pojedinačnim tržištima zemalja. Ovo je naročito važno malim zemljama poput Srbije. –         Privikavanje privrede na liberalizaciju trgovine; podstiče uvođenje modernih i stabilnih uslova regulisanja trgovine u regionu. Ona predviđa striktno poštovanje propisa STO, kao i podršku ulaska u STO zemalja koje još nisu članice ove organizacije. Pošto su članice na istom nivou razvoja, nema pretnje za privrede zemalja članica. –         Trening za buduće članstvo u STO i EU; sporazum podstiče proces integracija u EU, usklađivanjem principa, odredaba i propisa koji se primenju u EU i STO, kao i izgradnjom institucija koje su potrebne za pristupanje EU i STO.

 Postoji i nekoliko mogućih negativnih efekata ovog sporazuma. Mogu se javiti:

–         Nagli rast uvoza i njegov uticaj na nekonkurente proizvode. Ovo može imati veliki uticaj na trgovinu zemlje, kao i na pogoršanje platnog bilansa iste. –         Smanjenje carinskih prihoda; ovo se uvek dešava i država mora unapred da ukalkuliše ovo u svoj platni bilans. –         Pojačana konkurencija u pojedinim sektorima; iako se ovo čini kao pozitivna stvar za privredu, može se desiti da se, liberalizacijom tržišta, konkurencijom uništi domaća proizvodnja koja nije bila spremna za otvorenu tržišnu utakmicu. Da bi se izbegli preveliki negativni efekti primene sporazuma, zemlje potpisnice mogu koristiti određene mere za zaštitu domaće privrede, koji se sprovode u skladu sa merama

STO i Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju. Koriste se u slučaju:

  • dampinga i subvencionisanja proizvoda čiji uvoz nanosi ozbiljnu štetu domaćoj proizvodnji
  • prekomernog rasta uvoza koji ugrožava proizvodnju, zaposlenost i domaću prodaju
  • izuzetne situacije i porasta uvoza poljoprivrednih proizvoda, ukoliko on izaziva ozbiljan poremećaj na tržištu

Zaključak: Nema sumnje da je CEFTA sporazum svojim članicama doneo višestruke koristi, kako u proizvodnji i trgovini, tako i u prilagođavanju propisa i institucija principima slobodnog tržišnog poslovanja. Možda i najbitnija stvar koju ovaj sporazum donosi, jeste dijagonalni sistem kumulacije porekla, koji omogućava da se u finalni proizvod ugrađuju komponente proizvedene u bilo kojoj zemlji zone bez plaćanja dodatnih carinskih dažbina. Ovo je dobar signal za strane investitore, jer se ukidaju barijere koje su stvarali brojni bilateralni ugovori o slobodnoj trgovini. Naročito je važan značajniji priliv SDI, ili strnih direktnih investicija. SDI predstavljaju veoma efikasno sredstvo razvoja celih privreda, jer osim svežeg kapitala, donose i beneficije u vidu uvoza novih proizvodnih tehnologija koje omogućavaju bolje iskorišćavanje svih prednosti privrede, kao što su kvalitetna radna snaga i niski troškovi proizvodnje. Sve ovo, uz navedeni dijagonalni sistem kumulacije porekla proizvoda, čini zemlje CEFTA sporazuma veoma atraktivnim za ulaganja stranih investitora. Naravno da , kao i svaka dodatna liberalizacija tržišta i privrede uopšte, nosi sa sobom i određene rizike ili opasnosti, ali su beneficije daleko veće, stoga je neophodno da se ne kasni sa njegovom primenom, a na državi je da pravovremenim, dugoročnim planovima spreči eventualnu pojavu štete po privredu države koja bi mogla nastati primenom ovog sporazuma, u privredi koja nije dovoljno pripremljena za poslovanje na liberalizovanom svetskom tržištu.

O Autoru

Odgovorite

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress