PREDUZEĆE: Šta je to preduzeće – osnovni pojmovi!

PREDUZEĆE: Šta je to preduzeće – osnovni pojmovi!

***

Preduzeće je privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. To bi bilo po definiciji šta je preduzeće, Korsel Seneju definiše kao„svaku ljudsku aktivnost koja koristi razne sile da bi ostvarila određeni cilj“ Njegova definicija vezuje preduzeće za ljudsku aktivnost što je u potpunost itako mada je i sam  pojam preduzeća evoluirao kroz veme tako da u savremenoj teoriji se preduzeće tretira kao racionalni, ekonomski sistem sa preduzetnikom na čelu. Po tržišnom konceptu „svaki samostalni finansiski subjekt koji proizvodi za tržište robu ili usluge“ predstavlja preduzeće.

Preduze kao celinu možemo posmatrati sa više strana. Tako da ćemo u ovom radu  u kratkim crtama obraditi neke od osnovnih . Sam razvoj ekonomije i preduzeća u širem smislu posmatrano je taj da su preduzeća prestavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, već i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona.

 OBELEŽJA PREDUZEĆA

Preduzeće je oblik organizovanja privrednih aktivnosti i delatnosti čiji je zadatak da obavlja određene funkcije u procesu društvene reprodukcije.

Osnovne karakteristike preduzeća su :

1. predstavlja posebnu organizacionu celinu,

2.obavlja određenu funkciju, delatnost u privredi,

3. ima ekonomsku i pravnu samostalnost i subjektivitet.

U svom poslovanju preduzeće se mora pridržavati zakonskih propisa

i drugih pravnih normi koje propisuje država.Preduzeće egzistira u određenom organizcionom obliku i unutrašnje odnose delova uređuje na načelima organizacije rada. Upravljanje i rukovođenje procesom rada, takođe, se zasniva na usvojenim načelima organizacije rada.

Ekonomska i pravna samostalnost su značajne odrednice preduzeća u tržišnoj privredi. Bitna obeležja te samostalnosti ogledaju se u :

a)    donošenju planova i programa,

b) amostalnom donošenju i vođenju poslovne politike,

c)    slobodnom ugovaranju poslova,

d)    slobodnom utvrđivanju cena svojih proizvoda ili usluga,

e)    raspodeli ostvarenih rezultata poslovanja,

f)     imovinskoj samostalnosti,

g)    slobodnom udruživanju i povezivanju sa drugim ekonomskim i neekonomskim subjektima.

Da bi moglo obavljati svoje poslovne fnkcije, preduzećee mora raspolagati određenim sredstvima i zaposlenima. Materijalnim komponentama preduzeće raspolaže po svom nahođenju i u skladu sa svojim ekonomskim interesima. U procesu donošenja upravljačkih i drugih odluka, preduzeće mora poštovati zakonske propise koji regulišu privrednu aktivnost. Ono posluje po pravilima i načelima poslovnog morla, i zavisi od okruženja u kome radi.

Ekonomski i pravni subjektivitet preduzeća realizuje se preko:

a)    žiro-računa preduzeća, preko koga se obavljaju sve finansisko-imovinske transakcije,

b)    poslovne knjige koje je svako preduzeće dužno da vodi i koje su svojevrsni oblik kontrole poslovanja i ekonomske autonomije preduzeća,

c)    opštih akata preduzeća: ugovor o osnivanju, statut i pravilnici, koje preduzeće samoatalno donosi i u okviru kojih regulišesvoj unutrašnji poslovni i pravni život.

 CILJEVI PREDUZEĆA

Ciljeve preduzeća, sačinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi.

Definisanje ciljeva preduzeća mora da odrazi suštinu i raznovrsnost njegovog bića kao složenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih internih i eksternih međuodnosa koji određuju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu.

Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzeće ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.

 PREDUZEĆE KAO OBLIK REPRODUKCIJE U PRIVREDI

Komponente preduzeća kao oblika društvene reprodukcije su:

-zaposleni u preduzeću,

-sredstva preduzeća,

-organizaciona struktura preduzeća.

Zaposleni u preduzeću su svi, bez obzira na funkciju koju obavljaju i radno mesto na kome se nalaze. Njihovi međusobni odnosi definisani su zadacima i organizacijom i usklađeni kvalitativno, kvantitativno i vremenski.

Sredstva preduzeća. Preduzeće raspolaže sredstvima kao komponentom svoga rada i poslovanja. Struktura sredstava izražava kvalitativnu uskađenost i odnos pojedinih vrsta sredstava. Ukoliko su sredstva i zadaci usklađeni, nema neizvršenih zadataka, odnosno neiskorišćenih sredstava.

Organizaciona struktura preduzeća. Zadatak preduzeća izvršava se primenom principa tehničke podele rada. Primenom tog principa, ukupan zadatak preduzeća se razlaže na zadatke delova preduzeća i pojedince, članove kolektiva. Realizacijom pojedinačnih zadataka preduzeća obezbeđuje se i njegova reprodukcija.

Organizacija rada je usklađivanje ljudskih i materijalnih komponenata proizvodnje u svrhu postizanja najvećeg učinka, s najmanjim utroškom ljudskog rada i sredstava. U okviru preduzeća usklađivanje znači uspostavljanje određenih optimalnih odnosa između sredstava za rad, predmeta rada i radne snage.

Organizaciona struktura prati proces odlučivanja u preduzeću i zavisi od toga dali je preduzeće centralizovano ili decentralizovano.

Centralizovano prreduzeće ima hijerarhisku strukturu upravljanja i rukovođenja. Decentralizovani procesi odlučivanja i upravljanje putem kapitala, podrazumevaju takvu organizacionu strukturu u kojoj delovi preduzeća imaju punu poslovnu ali i razvojnu autonomiju.

 Preduzeće i organizacija

Preduzeće ostvaruje ekonomske i društvene zahteve i ciljeve u okviru odgovarajuće organizacije. Ono funkcioniše usklađivanjem zahteva društva, samog preduzeća i radnog kolektiva.Ciljevi preduzeća ne mogu se ostvariti bez adekvatne organizacije, a organizacija nema svrhu bez odgovarajućih rezultata. Organizacija doprinosi ostvarenju ekonomskih ciljeva i rezultata preduzeća time što obezbeđuje skladan odnos i racionalno angažovanje svih komponenata, faktora preduzeća.Organizaciono posmatrano, preduzeće predstavlja skup komponenata (materijalnih i ljudskih) između kojih i unutar kijoh postoje odnosi organizovani radi postizanja ekonomskih i drugih ciljeva

 Sistemski koncept preduzeća

Sistemeki prilaz omogućava sagledavanje karakteristika modela preduzeća i njegovo funkcionisanje. Preduzeće je sistem sastavljen od delova podsistema. Preduzeće je jedinstvena poslovna i upravljačka celina sastavljena od relatino nezavisnih delova i struktura. Kroz ulazne veze, preduzeće prima energiju informacije od poslovnog okruženja, a preko izlaznih veza prima energiju i informacije drugih sistema u okruženju.

Preduzeće posluje poekonomskim zakonima i principima. Ono ima karakteristike funkcionalnog ekonomskog sistema.Njegove aktivnosti se zasnivaju na zakonima tržišta i principu ostvarenja dobiti, kao osnovni motiv za ostvarivanje poslovnih rezultata.

Preduzeće je organizacioni sistem koji ostvaruje unapred postavljene ciljeve. Preduzeće se i organizuje radi ostvarenja ciljeva i zadataka. Zaposleni u preduzeću, poslovi i zadaci se međusobno povezuju tako da predstavljaju celinu.

Preduzeće je dinamički sistem, podložan stalnim promenama. Preduzećese menja prema uticajima i zahtevima funkconalnog okruženja (država, tržište, kupci, dobavljači, tehnologija i sl.).

 VELIČINA PREDUZEĆA

Za ekonomiju svakog preduzeća bitna je njegova veličina. U ekonomici preduzeća i praksi se koriste različiti kriterijumi i metode za rangiranje preduzeća. Rangiranje preduzeća po veličini je značajno sa stanovišta ekonomskih mera države u vođenju selektivne ekonomske politike i kontrole, kao i mera podsticaja različitih vrsta prefuzeća.

Kao kriterijum veličine preduzeća obično se uzima: broj zaposlenih, vrednost uloženog kapitala, obim proizvodnje i prodaja i sl.

Za efikasnost svake privrede je bitno da u njenoj strukturi postoji uravnotežen odnos izmeđubroja velikih, srednjih i malih preduzeća. Preduzeća različitih veličina se svojim ulogama i karakteristikama međusobno dopunjuju.

Velika preduzeća su noioci i glavni činioci tehnološkog razvoja i ekonomskog rasta privrede. S druge strane, mala preduzeća predstavljaju sinonim preduzetništva i njima se u savremenoj privredi poklanja posebna pažnja, iako nisu strateški nosioci ekonomskog razvoja.

Mala preduzeća: Ova preduzeća imaju mali obim poslovanja, mali uloženi kapital i mali broj zaposlenih radnika. Malo preduzeće po pravilu, osniva pojedinac, preduzetnik, koji je istovremeno vlasnik i menadzer prodaje. On samostalno donosi sve odluke koje se odnose na poslovanje i snoi rizik poslovanja preduzeća.

Sektor malih preduzeća dobija poseban značaj u zemljama koje ostvaruju ubrzani tehnološki razvoj. Preko malih preduzeća se lakše prenosi savremena tehnologija, podstiče kreativnost i inovacije. Mala preduzeća imaju imaju izuzetno značajnu ulogu u lokalnom i regionalnom razvoju jedne zemlje.

Srednja preduzeća. Ova preduzeća se nalaze na prelazu između malih i velikih. Preduzeća srednje veličine imajuodređene sličnosti i sa malim i velikim preduzećima. Prednost srednjih u odnosu na velika preduzeća su u većoj  fleksibilnosti i reagibilnosti na promene. Ovo je naročito izraženo u granama u kojima  je brzina i sposobnost prilagođavanja bitan uslov efikasnosti poslovanja. Srednja preduzeća karakteriše relativno visok stepen specijalizacijeposlova i zaokruženost radnog itehnološkog procesa.

Podela rada i kooperacija su značajno razvijene u ovim vrstama preduzeća. Srednja preduzeća su obično prevlađujuća u strukturi privrede jedne srednje ekonomski razvijene zemlje.

Veliko preduzeće. Ova preduzeća raspolažu velikim kapitalom i pokrivaju velika tržišta. Ove pokazatelje prati i veliki broj zaposlenih. Veličina preduzećaomogućuje mu uticaj na rezultate poslovanja i to je jedna od osnovnih obeležja velikog preduzeća.

Veliko preduzeće ima uticaj na tržište, što je pokazatelj njegove tržišne moći. Pravilo je da veliko preduzeće, zahvaljujući prednostima ekonomije obima i efektima tržišne moći, obezbeđuje i veći profit.

S obzirom na širi privredni značaj velikih preduzeća, država je zainteresovana za njihovu sigurnost i stabilnost u poslovanja. Ova peduzeća su nosioci određenih oblasti proizvodnje, pa služe kao okosnica razvoja čitavog niza drugih preduzeća.

 POSLOVNA POLITIKA PREDUZEĆA

Poslovnu politiku preduzeća možemo različito definisati shodno njenoj sadržini i obuhvatnosti. Poslovna poitika predstavlja konkretizaciju ciljeva preduzeća, kao i metoda i  sredstva za ostvarivanje tih ciljeva.

Izbor ciljeva predstavlja jedno od ključnih pitanja poslovne politike. Konkretizacijom ciljeva, aktivnosti, radnih kolektiva usmeravaju se u željenom pravcu. Pravilan izbor ciljeva je od presudnog uticaja za poslovni uspeh preuzeća.

Pri izboru metoda i sredstava za ostvarenje ciljeva, preduzeće vodi računa o njihovoj efikasnosti sa stanovišta rezultata, ali i načelima poslovnog morala.

Eksterni faktori (izvan preduzeća) određuju ciljeve i politiku preduzeća prema okruženju. Ona se odnosi npr. na finansiranje preduzeća iz spoljnih izvora , nabavku i prodaju elemenata proizvodnje i sl.

Unutrašnji faktori poslovne politike obuhvataju unutrašnja pitanja preduzeća kao što su: organizacija proizvodnje i ostalih funkcija, finansiske tokove u okviru preduzeća, pitanje raspodele i stimulacije zaposlenih i sl.

Posmatrano prema funkciji preduzeća, poslovna politika se može posmatrati kao politika proizvodnje, politika nabavke, finansiska politika, politika informisanja, politika prodaje, razvojna politika, kadrovska politika, politika zarada i dr.

Sa stanovištafunkcije upravljanja i definicije ciljeva preduzeća može se razlikovati: dugoročna i kratkoročna poslovna politika, pri čemu se dugoročna, odnosi na duži vremenski period, a kratkoročna na tekuće planove i aktivnosti preduzeća.

Poslovna politika se definiše i konkretizuje kroz ciljeve i zadatke. Cilevi i zadaci definisani poslovnom politikom treba da su usklađeni sa mogućnostima i resursima preduzeća. Samo optimalna rešenja obezbeđuju najpovoljnije ekonomske efekte preduzeća. Poznavanje činjenica koje su bitne za uspešno poslovanje i formiranje poslovne politike preduzeća proširuju njegove ekonomske horizonte. Taj ekonomski horizont predstavlja bazu za poslovnu politiku preduzeća.

Proširivanje ekonomske baze, koja se obezbeđuje i istraživanjem tržišta, omogućuje se preduzeću da sa manje rizika postavlja ciljeve poslovne politike i mere za njihovo otvarenje.Administrativna i zakonska ograničenja mogu da utiču na reviziju ili pak, sporo i neefikasno sprovođenje poslovne politike preduzeća.

  POLOŽAJ PREDUZEĆA NAŠOJ PRIVREDI

Položaj preduzeća se u našoj praksi menjao u skladu sa promenama i karakteristikama društvenog i privrednog sistema. On se ogledao:

1.u položaju preduzeća kao proizvođača, odnosno osnovnog subjekta privređivanja,

2.u njegovoj ulozi i funkcji na tržištu,

3.u pravu učešća i raspolaganju ostvarenim rezultatima (ukupan prihod, dobit i lični dohoci),

4.u formiranju i upotrebi sredstava (fondova) za razvoj reduzeća,

5.u odnosu prema državnim organima i njihovoj integraciji na poslovnu politiku preduzeća,

Prema ovim odrednicama se bitno razlikovao položaj preduzeća u pojedinim razvojnim fazama društvenog i privrednog sistema.

 Administrativno upravljanje privredom

Administrativni period upravljanja karakteriše centralističko-plansko upravljanje i dirigovanje privredom. U tom periodu pravna i ekonomska samostalnost preduzeća bile su potpuno ograničene, a sredstva za proizvodnju bila su vlasništvo države. Preduzećima upravlja direktor kao predstavnik države, sa preciznim uputstvima, planskim zadacima i pod nadzorom organa države.

POSTSAMOUPRAVNI PERIOD U RAZVOJU PREDUZEĆA

Najnoviju fazu u razvoju preduzeća karakteriše vraćanje preduzeću kao ekonomskoj kategoriji i njegovim klasičnim funkcijama, na osnovama dostignuća ekonomike preduzeća i prakse u svetu. Suštinske promene u pravnom, ekonomskom i organizacionom uobličavanju preduzeća ko privrednih subjekata uvode se 1988. godine. Ovaj zakon je prvi put izvršio klasifikaciju preduzeća na svojinskoj osnovi. On predviđa postojanje preduzeća u raznim oblicima svojine;

h)   u društvenoj svojini,

i)     u zadružnoj svojini,

j)      u mešovitoj svojini,

k)    u privatnoj svojini.

Izvan ove klasifikacije ostala su preduzeća za zapošljavanje invalida i ugovorna preduzeća.

Zaisno od oblika organizacije, privredni subjekti se mogu podeliti na preduuzeća (društveno, zadružno, privatno, ugovorno, javno i složeno preduzeće) i trgovačka društva (deoničarsko, društvo sa ograničenom odgovornošću i holding kao oblik udruživanja preduzeća u obliku trgovačkih društava).

Preduzeća se mogu deliti i prema drugim kriterijumima i karakteristikama:

l)     prema stepenu samostalnosti (javna i ostala preduzeća)

2)  prema karakteru delatnosti (privredna i neprivredna),

3)  prema načinu formiranja (koja nastaju slobodnom voljom osnivača i uz saglasnost državnih organa),

4)  prema formi i obliku organizovanja (obavezna i fakultativna),

5)  prema veličini (mala, srednje i velika),

6)  prema vremenu (koja se osnivaju na neodređeno i određeno reme) i dr.

Shodno praksi razvijenih zemalja i potrebama obavljanja brojnih privrednih poslova, formiraju se raznovrsni oblici preduzeća, različite svojine, sadržaja i unutrašnje strukture. Taj pristup je još detaljnije razrađen Zakonom o preduzećima iz 1996. godine, kojim je utvrđena celovita koncepcija preduzeća kao ekonomsko pravnih subjekata u privredi.

OBLICI I VRSTE PREDUZEĆA U SAVREMENIM USLOVIMA

Tržišni uslovi u kojima se savremena preduzeća osnivaju i posluju, uslovljavaju raznovrsne pravne oblike organizacijapreduzeća. Praksa brojnih zemalja ustrojila je sledeće institucionalne oblike preduzeća:

  1. inokosna preduzeća,
  2. društva lica,
  3. društva kapitala, i
  4. zadruge.

Ova podela označava grupisanje preduzeća po specifičnim karakteristikama njihove sadržine.

Aktuelna zakonska regulativa u Srbiji i Crnoj Gori, novim zakonom o preduzećima uvodi i razrađuje sledeće oblike preduzeća.

– privredno društvo,

– društveno preduzeće,

– javno preduzeće.

INOKOSNO PREDUZEĆE  

Predstavlja najjednostavniji oblik i pravnu formu preduzetničkog organizovanja u privredi. To je preduzeće koje osniva, oganizuje proces rada i kojim upravlja pojedinac, vlasnik. On ulaže kapital u inokosno preduzeće i vodi ga kao svoj sopstveni biznis.

Prednosti inokosnog preduzeća su u visokoj motivisanosti za profit (dobit), efikasnosti kontrole i efikaasnom menađmentu. Nedostatak je u visokom riziku za vlasnika preduzeća. Inokosna preduzeća su najbrojnija u razvijenim zemljama.

DRUŠTVA LICA

Predstavljaju oblik organizovanja u koje se udružuju dva ili više lica radi ostvarivanja određenih zajedničkih ciljeva. Društva lica se nazivaju još i partnerska ili ortačka društva. Njih sačinjavaju i osnivaju partneri, a ne pojedinačni vlasnici. U praksi se društva lica javljaju kao:

– javno trgovačko ili ortačko društvo,

– komanditno društvo.

Ortačko društvo: Ortakluk ili partnerstvo je forma poslovne organizacije u koju se udružuju dva ili više partnera. U praksi razvijenih zemalja postoje uglavnom dve vrste ortačkih društava  – javno ortačko društvo, – tajno ortačko društvo.

U javnom ortačkom društvu partneri su poznati, a u tajnom naajčešće nisu poznati javnosti. Oni su poznati samo članovima društva.

Komanditno društvo je u tržišnj privredi uobičajeni oblik organizacije preduzeća kao društva lica. U ovom društvu bar jedan ortak ne odgovara neograničeno i solidarno za obaveze prema poveriocima društva, već ograničeno, i to u visini njegovog uloga u društvu.Postoji više prednosti koje upućuju preduzeća da se organizuju u ovu pravnu formu: poreske pogodnosti, ograničenje odgovornosti (jemstva) i nezavisnost poslovodstva od promene ortaka i sl.

 DRUŠTVO KAPITALA

Se bitno razlikuje od društva lica. Kod ovih društava je dominantan kapital, koji se nalazi u prvom planu pri njihovom osnivanju. Pošto ulagači sredstava nisu bitni za ovu vrstu preduzeća, to su ulozi u ovim društvima lako prenosivi.Ova društva se dele na:

– akcionarsko društvo,

– društvo sa ograničenom odgovornošću,

–  komanditno društvo na akcije.

Akcionarsko društvo se može definisati kao preduzeće koje osniva jedno ili više pravnih, odnosno fiičkih lica, pod zajedničkom firmom, radi obavljanja određene delatnosti. Osnovna glavnica (kapital) tog preduzeća je definisana i podeljena na akcije određene nominalne vrednosti. Upravljanje akcionarskim društvom vrše odgovarajući organi koje po pravilu čine: – skupština društva (ili skupština akcionara)

– upravni odbor,

–  nadzorni odbor i

–  direkor.

Društvo sa ograničenom odgovornošću je privredno društvo koje radi obavljanja privredne delatnosti osnivaju pravna ili fizička lica sa unapred utvrđenom osnovnom glavnicom i sa razlikom članova za poslovanje drušva do visine svog uloga u njemu.

Dobit društva se po pravilu deli među članovima srazmerno udelima, što važi i za gubitak.

Komanditno društvo na akcije je kombinacija komanditnog i akcionarskog društva. Ortaci su i akcionari društva tako da svojim ulozima učestvuju u osnovnom kapitalu društva podeljenom na akcije, bez lične odgovornosti za obaveze društva.

 ZADRUGE KAO OBLIK PREDUZEĆA

Zadruge su, društva koja se formiraju udruživanjem članova sa ciljem da se njihovo poslovanje podstiče i pospešuje zajedničkim preduzetništvom. U praksi oni čine male, srednje, ponekad i veće poslovne sisteme.

Karakteristike zadrugas su:

– ravnopravno članstvo,

– učešće svih zadrugara u organima zadruge,

– neprofitni karakter udruženja.

 DRUŠTVENO PREDUZEĆE

Društveno preduzeće je preovlađujući oblik organizovanja u jugoslovenskoj privredi poslednjih decenija. Ono je opredeljeno društvenim kapitalom kiji je podeljen na akcije određene nominalne vrednosti.

Neeikasnost i neracionalnost često vode slabljenju konkurentske pozicije ovih preduzeća na tržištu u odnosu na druge vrste preduzeća, organizovanih kao društva lica ili društva kapitala.

 JAVNO PREDUZEĆE

Javna preduzeća spadaju u grupu državnih preduzeća. Osnivaju se u oblastima od posebnog interesa za državu i sa državnim kapialom.

VRSTE PREDUZEĆA PREMA DELATNOSTIMA U PROCESU REPRODUKCIJE

Poredopštih uslova i klasifikacije preduzeća, određenih zakonskom regulativom, preduzeća se mogu klasifikovati i prema ulozi i funkcijama u procesu reprodukcije. Jedna od poznatih i prihvaćenih podela preduzeća je na: – proizvodna preduzeća,

– trgovinska preduzeća,

– uslužna preduzeća.

Proizvodna preduzeća se organizuju prema tehnološkim funkcijama u zaokruženom procesu rada. Tržište ovih preduzeća su proizvodne aktivnosti.

U ovoj vrsti preduzeća, njegovi tehničko-tehnološki zaokruženi delovi , mogu obavljati određene poslovne funkcije za celinu preduzeća.

Trgovinska preduzeća imaju zadatak da obezbede realizovanjefunkcije robnog prometa u reprodukciji. Zbog izraženih tržišnh karakteridtika, ova preduzeća imaju razvijene marketinške aktivnosti, metode i tehnike propagande i promocje proizvoda.

Uslužna preduzeća se formiraju i funkcionišu u tzv. Tercijalnom sektoru usluga. On obuhvata širok spektar uslužnih preduzeća raznih delatnosti: osiguranja, bankarstva, zanatstva, ugostiteljstva, intlektualnih usluga i sl. Karakteristika ove vrste preduzeća je ffleksibilnost i specijalizacija za određene poslove.

 VELIKI POSLOVNI SISTEMI U PRIVREDI

Korporacije. Najčešći oblici organizovanja velikih poslovnih sistema u svetu su korporacije. One su najčešće, velika preduzeća (kompanije), ali i multinacionalne kompanije. Prednost korporacije je što omogućava prikupljanje ogromnih finansiskih sredstava od raznih posrednika, pa i sitnih štediša.

Holding kompanije.    Holding je složeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu on ima više preduzeća, od kojih jedno predstavlja matično ili upravljačko preduzeće, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzeća. Uobičajeni naziv za matično preduzeće je i mati preduzeće, a za zavisna preduzeća preduzeća kćerke.

Holding ima upravljačku dominacijunad preduzećima kćerima i nad sistemom kao celinom. On se ostvaruje preko predstavnika holdiga u upravljačkim organima zavisnih preduzeća i u skladu je sa visinom kapitala u tim preduzećima.

Upravljačko potčinjavanje i uljučivanje ranije samostalnih preduzeća vrši se i putem njihovog integrisanja i pripajanja. To se najčešće dešava kad ova preduzeća zapadnu u tzžak materijalni položaj. Veća i snažnija preduzeća ih tada guutaju, uključuju u svoj sastav, oduzimajući im upravljačku autonomiju.

Holding može bit, čist i mešovit. Čist holding je preduzeće koje se isključivo bavi upravljačkim aktivnostima: osnivanjem, finansiranjem i upravljanjem preduzećima. Mešoviti holding, pored upravljačkog poslovanja, obavlja i druge vrste poslova iz oblasti proizvodnje, trgovine ili uslužnih delatnosti.

 PREDUZEĆA U TRANZICIJI

Tranzicija je opšte prihvaćeni termin za proces prelaska na tržišne kriterijume poslovanja preduzeća, kojim se teži ostvarivanju većeg stepena efikasnosti korišćenja raspoloživih ljudskih i materijalnih resursa, većeg stepena efikasnosti poslovanja.

Ovaj proces reforme naše privrede obuhvata prestruktuiranje preduzeća u pogledu:

– vlasništva

– organizacije i

– upravljanja.

Refopma našeg društva, a posebno privrede, koja je započela krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, proklamovano je opredeljenje za tržišne kriterijume efikasnosti i efektivnosti poslovanja preduzeća. To podrazumeva veću zastupljenost privatne svojine, određene promene u organizaciji preduzeća i uvođenje menadžmenta kao modernog sistema upravljanja.

      ***

Iz ovde navedenog dolazimo do  zaključka da je preduzeće bitan činilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomse jačine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj državi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzećima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formirane istih. Mislim da bi i država morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapređenja malih i srednjih preduzeća koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama i subvencjama da izađe u susret pokretanju navedenih preduzeća.

O Autoru

Odgovorite

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress