Brendiranje

Brendiranje

[1]Brend (eng: Brand) predstavlja holističku sumu (sinergiju) svih podataka o proizvodima ili grupama proizvoda radi poboljšanja verodostojnosti i ugleda organizacije ili pojedinca.

[2] Robna marka (Brend) predstavlja skup vizuelnih, emotivnih, racionalnih i kulturnih karakteristika koje kupca asociraju na organizaciju i proizvod za koji je marka vezana. To može biti: ime, trgovačko ime, logo ili drugi simbol. Ona diferencira jednog proizvođača od svih ostalih na tržištu.

Robna marka se  može posmatrati i kao sveukupnost zahteva koje kupac uzima u obzir pre nego što odluči da kupi određeni proizvod. Stoga možemo reći da je robna marka ime, termin, znak i simbol ili njihova kombinacija, koja ima za cilj da identifikuje proizvod  ili usluge jednog proizvođača ili grupe prodavaca i da ih izdiferencira od proizvoda/usluge konkurenata.

             Sastavni elementi brenda su identitet brenda, vrednost brenda, prepoznaljivost i svest o brendu.

Identitet brenda (eng: Brand Identity) jeste vizuelna i verbalna manifestacija korporativnog, proizvodnog, uslužnog, brenda neke sredine, i individue kao brenda.

Vrednost brenda (eng: Brand Equity) predstavlja meru investicija koje je organizacija uložila u brend.

Prepoznatljivost brenda (eng: Brand Recognition) jeste akumulirana masa pozitivnih osećanja o brendu u svesti individue.

Svest o brendu (en: Brand Awareness) su načini formiranja informacije o postojanju brenda.

            Velika marka čini mnogo više, ona proizvodu ili usluzi daje poseban karakter i snagu. Da li su robne marke značajne? Najbolji odgovor na to pitanje je dao pokojni generalni direktor Coca Cole, Roberto Đoizeta kada je izneo svoj komentar: [3]Sve naše fabrike i postrojenja mogu sutra da izgore do temelja, ali se time vrednost kompanije uopšte ne bi umanjila. sve leži u reputiaciji našeg brenda i kolektivnom znanju u kompaniji“.

Smatra se da je svaka organizacija može da sklopi posao , ali da bi se stvorila jedan brend potrebni su genijalnost, vera i istrajnost. Znak da je neki brend veliki je stepen lojalnosti ili skolonosi koju postiže. Primer za to su Harley Davidson motori, oni su veliki brend jer vlasnici tih motora retko kada se odlučuju za neku drugu marku. Dobro poznat brend postiže veliku cenu, cilj stvaranja identiteta marke prema jednom “zlobnom” mišljenju je da se od proizvoda zarade veće pare nego što on zaista vredi.

Marka proizvoda se svodi na neku vrstu ugovora sa kupcem o tome kakvom će se  ta marka pokazati. Pogrešno je mišljenje da reklama stvara brend, ona samo skreće pažnju na nju. Brend ne treba reklamirati, njega treba oživeti. On može da dovede i do pojave zainteresovanosti za kupovinu, ali i da se svede samo na razgovor o datom brendu. Brend se gradi primenom razlilčitih sredstava u koje pored reklamiranja spadaju i odnosi sa javnošću, sponzorstva, prisutnošću te marke na raznim događajima. Brend koji poseduje određeni proizvod najviše stvaraju radnici koji svoje pozitivno iskustvo prenose na kupce.

Velike marke su jedini put ka stalnoj, natprosečnoj profitabilnosti. Brendovi ne nude samo racionalnu nego i emotivnu korist. Veliki brendovi sve više svoju prezentaciju zasnivaju na emocijama. U budućnosti će velike marke sve više pokazivati društvenu odgovornosti – brigu za ljude i stanje u kom se nalazi svet.

Kada se odredi šta će činiti jedan brend potrebno ga je izraziti preko marketinških aktivnosti. Zaposleni moraju da žive duh marke na nivou preduzeća i na nivou određenog radnom mesta. Kada je marka uspešna u kompanijama se rađa želja da se i na neke druge proizvode stavi ime robne marke. Ono se može staviti na proizvode koji su lansirani u:  istoj kategoriji ( proširenje linije proizvoda ili usluga – ovo ima smisla utoliko što se kompanija može osloniti na reputaciju koju je izgradila u datoj kategoriji i da uštedi novac koji bi morala da utroši na stvaranje svesti o postojanju marke sa novim imenom i ponude),  novoj kategoriji (proširenje robne marke – rizičan je posao. Poznate kompanije obično pretpostavljaju da ih njihovo veliko ime uspešno može preneti u drugu kategoriju. Prečesto kompanija uvodi verziju proizvoda koja se samo kopija nekog proizvoda i time gubi bitku sa vođama u toj kategoriji (xeroxovi računari, hjuit pakard laptop računari). Bolje je da se za novi proizvod odredi novo ime, a ne da ono nosi ime kompanije. Ime kompanije stvara osećaj da je već nešto viđeno. I pored toga ima izuzetaka firme :Virgin i Ralph Loren koje su svoj brend stavljale na razne proizvode i usluge.) novoj delatnosti (prekoračenje robne marke).

Lari Lajt, stručnjak za robne marke ne misli da se robnim markama dobro upravlja: “Robne marke ne moraju da se ugase. Njihov nestanak može da bude nasilan. Markentinške Drakule mogu da isišu suštinu iz marki. O robnim markama se sklapaju pogodbe, one se potcenjuju, trampe za nešto drugo i unakazuju. Umesto da budemo menadžeri koju će od marke stvoriti našu imovinu, mi smo saučesnici u samoubistvu robne marke zadajući sami sebi rane stavljajući preveliki naglasak na cene i uslove“.

Heidi i Don Schulz, autori iz oblasti marketinga, upozoravaju da je širenje medija i sistema za prenos informacija nagrizla moć masovnog reklamiranja. Kompanijama svesrdno predlažu da koriste drugačije paradigme da bi izgradile svoje marke u novoj ekonomiji:

  • kompanije bi trebalo precizno da razjasne koje su njihove osnovne vrednosti i da izgrade svoju robnu marku. Sama pojava imena velikih kompanija na proizvodima ili uslugama stvara sliku da se radi o nečemu kvalitetnom i vrednom.
  • menadžeri zaduženi za brend  treba da obavljaju taktičke poslove. Krajnji uspeh proizvoda ili usluge zavisi od toga da li svi zaposleni u kompaniji prihvataju brend kao određenu vrednost.
  • kompanije treba da prave opsežne planove stvaranja brenda da bi stvorili pozitivno iskustvo kupaca pri svakom kontaktu.
  • kompanije bi trebalo da definišu suštinu robne marke koja treba da prenese gde kod se ona prodaje
  • kompanije moraju da koriste vrednost koju nudi određeni brend kao ključnu pokretačku snagu strategije, poslovanja , usluga i razvoja proizvoda kompanije.
  • mora da se meri efektivnost stvaranja svoje marke prema sveobuhvatnom nizu mera koje uključuju vrednost koju očekuju kupci, stepen zadovoljstva, potrošnje u odnosu na marku.

ISTORIJA I RAZVOJ BRENDA

             Postoje razne pretpostavke o tome kada je brending nastao. Analizirajući glavne atribute brenda moći ćemo da zaključimo kada počinje era brendinga. Uvidevši metode brendinga, neki autori su smestili početak brendinga još pre nove ere. Ako uzmemo u obzir da je svaki proizvod sa imenom brend (kineski čaj, indijski kašmir, indijski začin kari, grčko maslinovo ulje) možemo reći da su proizvodi rane istorije bili brendovi. Bez obzira na naturalnu ili novčanu razmenu, svaki od ovih proizvoda je imao vrednost.

Načini njihove promocije svedeni su takođe na legitimnu živu reč, i time naglašavaju da stereotip o nužnoj vezi brendinga i mas-medija može biti pogrešan. Ovde ne izostaju asocijacije vezane za proizvod, konotacije koje su nužne u brendingu (mekoća kašmira koja pruža izvrstan taktilni osećaj i time izuzetno zadovoljstvo).

Ono što se ovde previđa jeste da je brending isključivo trgovina informacijama/idejama a ne materijalnom robom što ukazuje na to da se brending mogao razviti tek sa post-industrijskom revolucijom, i kroz teorijski pristup razvijen u semiologiji i šire, u postmodernoj teoriji neposredno posle Drugog svetskog rata.

Rasprostranjeno je vjerovanje da je brending počeo, kao metoda kojom su rančeri jedan proizvod izdvoji iz mase svojom specifičnošću, međutim, nešto dalje od samog logotipa on se danas diversifikuje idejom.

Zapravo – ovo nije početak brendinga, već samo koren njegove reči, jer se utiskivanje žiga na stoku zvalo “brending”. Ova definicija se može pronaći u rečniku engleskog jezika.

Ovo “brendiranje” stoke je zapravo materijalno obeležavanje vlasništva a nikako još trgovina idejama[4].

U 17. veku su počele da se pojavljuju reklame u nedeljnim novinama u Engleskoj. Prvi štampani oglasi su najčešće reklamirali knjige, pošto su ove postale dostupnije s pojavom štamparske prese, kao i lekove za kojima je rapidno porasla potražnja s proširenjem bolesti po Evropi.

Kako je ekonomija jačala s industrijskom revolucijom tokom 19. veka, rasla je i potreba za oglašavanjem. Oglasi su u SAD postali popularni ispunjavajući novine kratkim štampanim porukama koje promovišu raznu robu. Godine 1843. Voln i Palmer (Volney Palmer) su otvorili prvu reklamnu agenciju u Filadelfiji[5]. U početku, ovakve agencije su se bavile posredovanjem pri zakupu oglasnog prostora u novinama, ali već sa početkom 20. veka preuzele su odgovornost na sebe i za sadržaj oglasa.

Ovo još uvijek nije brending, jer su prve reklame bile jednostavni oglasi koji su navodili kvalitete i dejstvo robe koju su oglašavali. Brending se daleko više bazira na propagiranju osećanja vezanog za tu robu, a ne njenu materijalnu i upotrebnu vrednost.

S početkom dvadesetog veka naglo raste industrijska proizvodnja, pa je bilo potrebno preko štampanih medija, čiji je tiraž sve brže rastao, staviti do znanja potrošaču vest o novom proizvodu.

Radio počinje naglo da se razvija posle Prvog svetskog rata i 1922. godine otvara svoj prostor reklami.

Tek posle Drugog svetskog rata možemo govoriti o pravom početku brendinga onakvom kakvog ga vidimo danas, i to u Americi, iz više razloga. Industrijski kapaciteti razvijeni tokom rata za podmirivanje vojnih potreba preusmjereni su za podmirivanje potrošačkih potreba običnog čoveka, pa se tako pojavio ogroman broj novih proizvoda koji su imali potrebu za razlikovanjem jedan od drugog. Ekonomska moć prosečnog građanina je porasla, pa je on mogao priuštiti sebi daleko više robe, šoping (shopping) je postao trend, gomilanje robe i proizvoda je posle depresije i ratne oskudice postalo lek i uteha.

Rasprostranjenost masmedija, novina, radija i televizije je osvojila kritičnu masu “pratilaca” (kupaca, slušalaca, gledalaca) pa tako pokrila krug potencijalnih potrošača. U ovim okolnostima advertising agencije su postale nužne u posredovanju između prodavca i kupca koje su u sveopštoj trci za deo publike sada bile prinuđene na smišljanje novih prostora za oglašavanje kao i novih načina pridobijanja pažnje.

Teorijski razvijene semiologija i psihologija dale su metodološke principe uspešne komunikacije u advertising-u. Postmoderna u umetnosti i postindustrijska revolucija tj. konačna prevaga sa trgovine robom ka trgovinu informacijama (informacijsko društvo, elektronska era) – rodili su brending kakvim ga danas podrazumevamo.

Počeci brendiranja, dakle, datiraju iz vremena kada su tržište počeli da preplavljuju uniformni produkti masovne proizvodnje koji se praktično nisu međusobno razlikovali, pa dotadašnja jednostavna, direktna prodaja nije više zadovoljavala potrebe kompanija.

Konkurentno brendiranje postalo je imperativ industrijske ere – u kontekstu fabrikovane istosti, zajedno sa proizvodnjom, morala je da se stvori razlika zasnovana na imidžu.

Razvoj imidža dostigao je svoju ekspanziju između 1930. i 1950. godine, kada se Amerika okreće televiziji i filmovima radije nego novinama i radiju. Tokom ovih godina Leo Bernet (Leo Burnett) je započeo pravac koji je danas poznat pod imenom Čikaška škola advertajzinga, a koji se zasnivao na formiranju dopadljivih karaktera/lica/maskota koji su predstavljali proizvod.

U to vreme se takođe shvata da se preko tih likova prenosi emocija, osećanje vezano za proizvod, osećanje koje će kasnije postati glavni proizvod kompanije.

Rendal Rotberg, kritičar oglašavanja, kaže: “Traganje za istinskim značenjem brendova – brend esencijom – postepeno je udaljilo agencije od pojedinačnih proizvoda i njihovih atributa i dovelo ih do psihološkog/antropološkog ispitivanja značenja koje robne marke imaju u kulturi i životu pojedinca. Smatralo se da je to od presudnog značaja, jer korporacije možda proizvodu robu, ali potrošači kupuju prvenstveno robnu marku.

Ovo ulaganje u imidž umesto u sam proizvod dobilo je svoju konačnu potvrdu 1988. godine kada je Philip Moris kupio Kraft za šestostruko veću sumu no što se cenilo da Kraft teoretski materijalno vredi. Ova razlika u ceni prepisana je nečemu što je do tada bilo apstraktno i nemerljivo – nazivu brenda.

[6]Voli Olins (Wally Olins) definiše ovaj period ’70ih i ‘80ih kao vreme:”…kada su se spojile sve tehnologije”.

Posmatrano hronološki, ovde su izvojene najznačajnije godine u istoriji advertajzinga, koje nam pomažu da preciznije lociramo sam početak brendinga:

  • 1704.  Prvi novinski oglas, obaveštenje kojim se traži kupac Oyster Bay, Long Island zemljišta, publikovan u Boston NewsLetter-u
  • 1729.  Bendzamin Frenklin počinje izdavanje novina Pensilvania Gazete u Filadelfiji koja sadrži prve strane za oglašavanje.
  • 1843. Volni Palmer otvara prvu advertajzing agenciju u Filadelfiji.
  • 1873. Održano prvo zasedanje advertajzing agenata u Njujorku.
  • 1893. Asa Briggs Chandler registrovao Coca-Cola trademark. (Nastao prvi veliki korporativni brend)
  • 1899. J.Walter Thompson Co. je prva agencija otvorena u Velikoj Britaniji.
  • 1906.  Američki kongres donosi zakon po kome svaki proizvod mora sadržati etiketu sa sastojcima.
  • 1911. Prva reklama sa seksipilom za Woodbury sapun sa sloganom “Koža koju volite da dirate”.
  • 1920. KDKA, Pitsburg, je prva radio stanica u SAD.
  • 1922. WEAF radio stanica iz Njujorka nudi 10 minuta radio vremena bilo kome ko plati 100 dolara.
  • 1930. Prvi časopis o advertajzingu Advertising Age, u Čikagu.
  • 1941. 1. Jul – Prva TV reklama na NBC-evom WNBT reklamira Bulova ručni sat.
  • 1956. Video trake omogućavaju emitovanje snimljenih reklama.
  • 1971. Američka Advertajzing federacija osniva Nacionalni Advertajzing Odbor da prati i preispituje ukus i društvenu odgovornost u reklamama.
  • 1971. Kongres zabranjuje reklamiranje cigareta.
  • 1981. MTV debituje sa frenetičnim video spotovima koji će promeniti prirodu reklame.
  • 1988. Philip Morise kupuje Kraft.
  • 1993. “Marlboro petak” veliki pad akcija kompanija zbog objave kompanije Philip Morise da će spustiti cenu Marlboro-a.
  • 1993. Internet postaje stvarnost i reklamni prostor sa preko 5 miliona on-line korisnika istovremeno.

RASČLANJIVANJE POSTOJEĆIH BRENDOVA

           Čak i vezanih očiju znaćete da u ruci držita klasiču bocu koka kole. A ako se ta boca ispusti i razbije, neko drugi će je na prvi pogled prepoznati. Ovaj pristup uzima u obzir svaku moguću tačku dodira s potrošačem, pri čemu se stalno vodi računa o stvaranju i očuvanju imidža brenda. svi elementi brenda: imidž, zvuk, dodir i tekst moraju u potpunosti da budu integrisani u osnovnu temu brendiranja. Svaki od tih aspekata ima podjednako važnu ulogu u brendu. Ukoliko se brend podeli na svoje posebne delove, svaki njegov deo trebalo bi da funkcionise nezavisno od drugih. koraci koji postoje u raščlanjavanju brenda su sledeći[7]:

  • Istaknite svoj imidž (na primer: Beneton je brend koji bi ostao prepoznatljiv i kada bi se raščlanio. Imidž i dizajn su stav za sebe i neodvojivi su deo brenda u celini).
  • Istaknite svoju boju (pogled na logoe najvećih prodavnica hrane ukazuje na to da boje izazivaju jasne asocijacije, a upravu su te asocijacije ono što koristi brendu).
  • Istaknite svoj oblik (oblici poput flaše koka kole, ili za šanel 5 postali su sinonim za svoje brendove).
  • Istaknite svoje ime (može se koristiti dodavanjem dela imena kompanije u naziv proizvoda tako da bi se znalo od koga potiče taj proizvod. Primer je Mekdonalds. Strategija zasnovana na imenu je bitan deo svakog brenda. Pod brendovi se nesvesno prepoznaju kod kupaca i povezuju sa nizom svojstava koj su se već uveliko potvrdila zahvaljujući osnovnom brendu.
  • Istaknite svoj jezik (primer je diznijev jezik, lako ga je prepoznati u svakom Diznijevom izdanju).
  • Istaknite svoj simbol (tehnologija nam omogućuje mnogo više kanal koji otvaraju sve više različitih mogućnosti za reklamiranje. Usled toga sve više pažnje treba obratiti i na simbole. Oni moraju da budu suštinski fleksibilni kako bi se mogli koristiti u različitim kanalima, kao što moraju da budu i dovoljno dobro dizajnirani da bi bili jasni na bilbordima, monitoru računara, displeju mobilnog telefona.
  • Istaknite svoj zvuk (brendovi se mogu stvoriti korišćenjem zvučnog materijala – i to ne samo onog što se čuje na radijskim i televizijskim reklamama, i koji smatramo za nešto što se samo po sebi podrazumeva, već i propratne muzike koja se čuje na veb sajtovima, u prodavnicama, kroz telefonsku slušalicu dok čekamo da se uspostavi veza, ili melodijama kojim se oglašava mobilni telefon).
  • Istaknuti svoju navigaciju (doslednost je jedini način za probijanje kroz zaglušujuću buku. Navigacija je jedno od najvažnijih srestava koja se mogu iskoristiti za postizanje i očuvanje ovakve doslednosti).
  • Istaknit svoje ponašanje (Ričard Brenson rukovodi Virginom oslanjajući se na ironiju, humor, satiru i jednostavnu komunikaciju. Njegovo ponašanje u potpunosti je usklađeno sa stilom te kompanije, koja se zasniva na zbijanju dobronamernih šala na račun tradicionalnih vrednosti).
  • Istaknuti svoju uslugu (kako bi potrošači ocenili vašu uslugu? Da li je smatraju jedinstvenom? Isto kao i kada su u pitanju ostali, mnogo opipljiviji elementi, usluga može da predstavlja nešto posebno, ali i da i dalje ukazuje na vaš brend.
  • Istaknuti svoju tradiciju (što je tradicija jača, to su veće mogućnosti za njeno korišćenje. U tom smislu, posebno je upotrebljiv Božić, kao i Džejms Bond. Publika i dalje očekuje da čuje kako maručuje martini promućkan a ne promešan. Ta rečenica vinula je to piće u neslućene visine).
  • Istaknite svoje rituale (većinu rituala stvaraju potrošači. Veoma malo proizvođača brendova danas uviđa vrednost podrške takvim ritualima, uprkos snažnoj vezi koju podstiču).

Od dvodimenzionalnog ka petodimenzijalnom brendiranju

Marketinški stučnjaci su do sada uglavnom delovali u dvodimenzionalnom svetu iz kojeg su samo povremeno izlazili kako bi delovali na svih pet čula. Želje potrošača sve više su multidimenzionalne, a to zehteva celovi čulni pristup. Od uzorka ispitanog u okviru studije BRAND sense 37% ljudi navelo je čulo vida ko najvažnije prlilkom procenjivanja okruženja. Oko 23%  navelo je miris . Čulo dodira je bilo na poslednjem mestu. Statistički podaci uglavnom pokazuju veloma malu razliku kada se čula procenjuju pojedinačno, što nas navodi na zaključak da su sva ćula izuzetno važna u svim komunikacijam i svim iskustvima.

Zvuk brenda

Čuje se pasivno, a sluša aktivno. Zvuk našeg brenda treba da se usmeri i na onoga ko čuje i na onoga ko sluša , budući da je i jedno i drugo važno za uticanje ponašanja kupca. Dok čuti znači primiti informaciju, za slušanje je potrebna sposobnost filtriranja tih informacija , kao i selektivnog fokusiranja , pamćenja i reagovanja na zvuk. Mnogi elementi našeg svakodnevnog života nedvosmiisleno su povezani sa zvucima, koji nam nedostaju ako ih ne čujemo. Zvuk brenda doprinosi percepciji kvaliteta i funkcije proizvoda. Ako se ukloni, percepcija se rasplinjuje. Stoga je izuzetno važno proceniti ulogu zvuka koji proizvodi brend, zato što potrošači postaju sve svesniji tog fenomena i na njega adekvatno reaguju.

Vid

Čulo vida se do nedavno smatralo najjačim od svih čula. Međutim istraživanja pokazuju da se ovo shvatanje promenilo. Bilo kako bilo, ne može se pobeći od činjenice da karakterističan dizajn stvara karakteristične brendove, a da su uspešni brendovi po samoj svojoj prirodi vizuelno karakteristični. Pilule i kapsule proizvode se u svim oblicima, veličinama i bojama da bi se međusobno razlikovale i izazvale određen emocionalni osećaj prema određenom leku, kao i da bi se osigurala lojalnost kupca. U automobilskoj industriji, oblik takođe igra virtualnu ulogu. Za mnoge modele oblik predstavlja karakteristiku koja ih definiše.

Ukus i miris

Čula mirisa i ukusa smatraju se za hemijska čula stoga što pomoću njih proveravamo svoje okruženje. Ta dva čula blisko su povezana. Mirisi na nas podsvesno utiču više nego sto mi slutimo. Rezultati testiranja pokazali su poboljšanje raspoloženja od 40% u okruženju koje prijatno miriše – posebno ako taj miris u nama budi lepo sećanje.

PODSTICANJE, ŠIRENJE I POVEZIVANJE: PRAVLJENJE ČULNOG BRENDA

Projekat [8]BRAND sense potvrđuje da što pozitivniju sinergiju uspostavimo između čula, to jača veza postaj između pošiljaoca i primaoca poruke. Zanemarivanje dragocenih čulnih dodirnih tačaka smanjiće vrednost vašeg brenda. Zato se treba potruditi i iskoristiti sve ranije veze sa brendom, kao i asocijacije na njega. Ukoliko to ne učiniti izlažete se opasnosti da izgubite neke od njegovih najjačih konkurentnih prednosti. stoga je potrebno:

  • Usvajanje strategije čulnog brendiranja u cilju pokretanja emocija
  • Optimalno usaglašavanje percepcije i realnosti
  • Kreiranje platforme brenda za širenje proizvoda i njihova zaštita

Za uspešno čulno brendiranje potrebno je slediti šest sledećih koraka:

Čulna revizija

Procena vašeg brenda s čulnog aspekta nije laka. Iskoristite postojeće čulne dodirne tačke. Neophodne su čulna doslednosti i čulna autentičnost, kao i stalna kontrola čulnih dodirnih tačaka, i obezbeđuje vlasništva nad pozitivnim čulnim utiscima.

Postavljanje scene za brend

Bitno je da se obezbedi sinergija između čulnih dodirnih tačaka. Istraživanja pokazuju da naša čula zaista uspostavljaju sinergiju i da to daje izvanredne rezultate. Čulna sinergija moža da udvostruči efekat poruke koju šalje određeni brend. Svaki komunikacioni kanal treba da se optimizira, a potom i poveže s ostalim.

Dramatizacija brenda

Odnosi se na njegov karakter. Unutar dramatizacije postavljaju se sledeća pitanja: Ko ste? Kako možete da delujete i kakve emocije možete da izazovete ako povećate čulnu privlačnost svog brenda? Koji čulni prioriteti bi trebalo da se iskoriste da bi se postigla savršena percepcija vašeg brenda.

Sprovođenje plana

Kada je plan spreman za brendiranje potrebno je uraditi i plan pripreme po fazama za sva potrebna odeljenja. Nasuprot klasičnijim marketinškim strategijama i inicijativama brendiranja, čulno brendiranje treba da uključi i odeljenja za istraživanje i razvoj , prodaju i proizvodnju.

Procena brenda

Ovo je korak u nazad da bi se kritički procenio nov, unapređen brend:

  • U kojoj meri unapređeni čulni brend uspeva da postigne željeni efekat?
  • U kojoj meri čulna privlačnost odgovara tradiciji bredna?
  • Da li se brend, posle uključivanja čulne dimenzije i dalje smatra autentičnim.

BRAND sense istraživanje osmišljeno je tako da navede ispitanike na razmišljanje o sopstvenim čulima, odnosno, preko kojih čula na njih može najviše da se deluje. Ono obuhvata razlike između čulnih brendova, pre  nego što se na kraju dođe do najvažnijeg dela upitnika usredsređenog na određena čula i konkretne brednove.

Istraživanje je otkrilo da svi brendovi iz istražiovanj imaju bar jedno karakteristično pozitivno čulno svojstvo. Neki od brednova obuhvaćenih istraživanjem nisu u potpunosti uspeli da iskoriste ova svojstva. Neki brednovi su povezivani s čulnim utiscim koji su izazivali negativnu reakciju, što je slabilo njihov opšti utisak.

Još se prikazuje da delovanje čula vida ne mora da bude značajno povezano s iskustvom s različitim brendovima, ali je značajno zato što stvara percepciju o liderskom položaju i prepoznatljivosti. Svim brendovima koji su obuhvaćeni ovim istraživanjem delovanje na čulo vida je pomagalo da deluju na ostala čula. Ono je pokazalo da su čulo ukusa, dodira i mirisa snažno uključeni u stvaranje posebnog iskustva s brendom i trajne lojalnosti.

Brendiranje : Holistički pogled

Manje od 10% vrhunskih svetskih brendova poseduje platformu za čulno brendiranje, iako se očekuje da će se njihov broj tokom sledećih pet godina povećati za 35%. Ovo će se dogoditi u tri navedene kategorije proizvođača:

  • Pioniri čulnog brendiranja. Automobilska i farmaceutska industrija će se naredne decenije pre svih fokusirati na čula i na inovacije. Zaštićene komponente koje stvaraju lojalnost i zaobilaze isticanje patentne zaštite postaće najvažniji pokretači.
  • Kompanije koje će usvojiti čulno brendiranje. Industrija telekomunikacija i kompijutera bore se za definiciju i diferencijaciju u svom domenu koji podstiče masovna proizvodnja. One će po svoj prilici inspiraciju potražiti u industrijama automobila i zabave.
  • Sledbenici čulnog brendiranja. Veliki broj industrija iz ove kategorije, ukljčujući i trgovinu na malo, robu široke potrošnje, koja se brzo prodaje, i na industriju zabave, po svemu sudeći biće sledbenici, a ne lideri. Ove industrije često raspolažu manjim budžetima, imaju manju maržu koju mogu da iskoriste i, što je još značajnije, posluju u manje konkurentnom okruženju od industrija koje će usvojiti čulno brendiranje.

 EMOCIONALNO BRENDIRAJE

             Brendiranje se ne svodi samo na sveprisutnost, vidljivost i funkciju;  njegova suština je u emocionalnom povezivanju s ljudima i njihovim svakodnevnim životom. Proizvod ili usluga mogu da budu brend samo kada uspostave emocionalni dialog sa potrošačem. Brend namenjen potrošačima nastaje prvo i zahvaljujući karakteru kompanije koja stoji iza njega, kao i na njenoj rešenosti da dotakne ljude na emocionalnom nivou.

Imajući u vidu ovu novu paradigmu koju pokreću emocije, da li bi bilo pošteno reći da potrošači, kada biraju neki proizvod, više razmišljaju srcem nego glavom? Ili da ljudi žele da ih korporacija ubedi kako im je nedvosmisleno posvećena? Na obe pretpostavke može se potvrdno odgovoriti. U vreme kada većina proizvoda ima isti kvalitet, te su oni stoga izloženi opasnosti da se pretvore u običnu robu na prezasićenom tržištu, s kupovnim navikama sve više se povezuje najvećim delom neistražena oblast emocija – uključujući i ono što ljudi osećaju u vezi s korporacjama i korporativnim svetom uopšte.

Danas sa pronalaskom interneta i sa njegovim dalekosežnim uticajem na poslovni svet u celini, ukazuje se prilika za uspostavljanje partnerskih odnosa između ljudi i kompanije, što će omogućiti veliku korist i za jedne i za druge. Model partnerskih odnosa koji obezbeđuje da svi budu na dobitku ubrzano postaje novi standard poslovanja.

Deset zapovesti za emocionalno brendiranje

Između starog koncepta svesti o postojanju brenda i novog koncepta emocionalnog brendiranje mora se uspostaviti dijalog koji uključuje promenu realnosti potrošača u procesu odlučivanja, kao i dimenziju personalizovanog odnosa. Navedenih deset zapovesti prikazuju razliku između tradicionalnog koncepta svesti o brendu i emocionalne dimenzije koju brend mora da ispolji kako bi postao omiljen

  • Od potrošača ka ljudima

Potrošaču se često prilazi kao neprijatelju koji se mora napasti. U tom pitanju smo mi protiv njih. Bolji način za podsticaj kupaca se postiže ako se primeni princip zasnovan na pravilima igre u kojoj svi pobeđuju, partnerski pristup zasnovan na uspostavljanju veze i zajedničkom poštovanju.

  • Od proizvoda ka iskustvu

       Kupovinu zasnovanu na potrebi motivišu isključivo cena i pogodnost. Iskustvo koje pruža jedan proizvod obezbeđuje nešto posebno što će ostati u pamćenju i uspostaviti emocionalnu vezu  na nivou koji daleko prevazilazi potrebu. 

  • Od poštenja ka poverenju

       Poštenje je ono što se očekuje. Poverenje je nešto što je privlačno i lično, ono se mora steći. Poštenje je danas neophodno da bi se uopšte moglo poslovati. Federalne vlasti, udruženja potrošača i javnost u širem smislu, primenjuju na proizvode sve rigoroznije standarde i brzo će se oceniti šta može, a šta ne može da se prodaje. Poverenje je nešto u potpunosti drugačije, to je  jedna od najvećih vrednosti brenda, koja zahteva da se u nju uloži zasita veliki napor. To je ono što se očekuje od prijatelja. 

  • Od kvalitera ka preferenciji

       Kvalitet po odgovarajućoj ceni danas se podrazumeva. Prodaju kreira preferencija. Kvalitet je nešto što obavezno morate da ponudite da biste ostali u poslu; to je nešto što se očekuje i što po svaku cenu more da se pruži. Prioritet koji se daje jednom brendu jeste ono što donosi uspeh. 

  • Od sveprisutnosti ka aspiraciji

       Biti poznat nije isto što i biti voljen. Sveprisutnost je ono što vas čini poznatim. Međutim, ukoliko želite da budete poželjni morate da prenesete izvesnu poruku koja će odgovarati kupčevim željama. Svest o proizvodu očigledno nije jedini kriterijum za uspešno brendiranje. 

  • Od identiteta do fizionomije

       Identitet je prepoznavanje. Fizionomija se odonsi karakter i harizmu. Identiteti brendova su jedinstveni i odražavajui ono čime se relevantni proizvodi razlikuju od konkurencije. Fizionomija brendova, predstavlja nešto posebno. Ona je harizmatičan karakter koji izaziova emotivnu reakciju. 

  • Od funkcije ka osećaju

       Funkcionalnost jednog proizvoda odnosi se samo na praktična, spoljna svojstva. Njegova čulnost odnosi se na iskustvo. Funkcionalnost može da postane beznačajna ako izgled i korišćenje ne prijaju čulima. Mnogi proizvođači se oporedeljuju za dizajn koji obezbeđuje maksimalnu funkcionalnost ili vidljivost, ali ne i čulni doživljaj potrošača. Suština dizajna sastoji se od humanih rešenja zasnovanih na inovaciji koja donosi niz novih čulnih iskustava. Kreiranje identifikacije proizvoda na osnovu isticanja njegovih dobrih osobina relevantno je samo ukoliko je inovacija proizvoda dovoljno uzbudljiva da je potrošači upamte.

  • Od sveprisutnosti ka prisustvu

       Sveprisutnost se vidi. Emotivno prisustvo se oseća. Prisustvo brenda u velikoj meri može da utiče na potrošača. Ono može da uspostavi čvrstu i stalnu vezu s ljudima, posebno ukoliko je strateški osmišljeno kao program usmeren ka stilu života. Na celom svetu gotovo i da ne postoji stadion, sportski dres, koncertna sala, ili neki veći gradski prostor koji nije iskorišćen za promociju nekog brenda. Većina strategija usmerenih na prisustvo brenda zasniva se na konceptu kvantiteta a ne kvaliteta. Ono što motiviše jesta strah od mogućnosti da konkurent fizički zauzme teritoriju, a ne usredsređivanje na inovativne načine za supostavljanje stvarne trajne veze. 

  • Od komunikacije ka dialogu

       Komunikacija je saopštenje. Dialog je razmena mišljenja. Komunikacija, onakva kakvu primenjuje mnogo kompanija pre svega se odnosi na informaciju, a informacije se uglavnom svode na jednosmeran predlog. Potrebno je saslušati predlog i ako je to moguće prihvatiti. Najveći deo budžeta i dalje se gotovo svuda troši na reklamu koja se na potrošače naglo obrušava i to na određenu ciljnu grupu. 

  • Od usluge ka vezi

       Usluga prodaje. Veza predstavlja priznanje. Ko nije polaskan kada ga neko u radnji  ili restoranu oslovi po imenu? Usluga uključuje jedan osnovni nivo efikasnosti u komercijalnoj transakciji, ona omogućava ili sprečava prodaju. Veza znači da se predstavnici brenda zaista trude da shvate ko su njihovi kupci i da ih uvažavaju.

Četiri stuba emocionalnog brendiranja

Koncept na kojem se zasniva proces emocionalnog brendiranja počiva na četiri glavna stuba. To su :

  1. Bliskost

Podrazumeva  uspostvljanje što ličnijeg kontakta s vašim potrošačima, tj. pokazivanje da poštujete ono što oni jesu, kao i ka im pružate čulno iskustvo kakvo zaista žele. Mnoge kompanije su zastrašujuće isključene iz sadašnjih promena potrošačke strukture, kao što su  ubrzani rast etničkih tržišta, generacijske promene i ogroman uticaj žena u savremenom društvu. Još mnogi drugi relevantni zaokreti u potrošačkim tendencijama, stavovima i ponašanju snažno utiču na ono što kupci očekuju od brenda.

  1. Čulna iskustva

Predstavljaju oblast koja je uglavnom nedovoljno istražena, iako bi mogla da bude zlatan rudnik za brendove u 21 veku. Istraživanja pokazuju da bi nuđenje višestrukog čulnog iskustva moglo da bude neverovatno efikasan način brendiranja. Ponuditi potrošaču čulno iskustvo povezano sa određenim brendom predstavlja ključ za trajno uspostavljanje bliskosti koja će stvoriti preferenciju i vernost brendu.

  1. Imaginacija

Uključena u dizajniranje brenda jeste potez koji omogućava emocionalno brendiranje. Imaginativan pristup dizajnu proizvoda, pakovanja, prodajnih mesta, oglasa i veb sajta omogućava brendu da probije očekivani plafon i da na nov svež način osvoji srca potrošača. Budući brendovi će biti suočeni s izazovom kao što je pronalaženje podjednako upadljivih i nenametljivih načina na koje će potrošače stalno izneneađivati i oduševljavati.

  1. Vizija

Je najvažniji faktor dugoročnog uspeha jednog brenda. Brendovi prolaze kao prirodan životni ciklus i stoga, da bi im se stvorio i očuvao uspeh da današnjem tržištu moraju biti pozicionirani tako da mogu stalno iznova da se osmišljavaju. Ovo zahteva snažnu viziju. Firma mora da poseduje instrumente potrebne da kompanija usmeri svoj brend u pravcu koji je su savremenom potrošaču pokreće emocije.

 

O Autoru

Odgovorite

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress