Menadžment i preduzetništvo

Menadžment i preduzetništvo

Preduzetništvo se može definisati kao stvaranje promena u cilju korišćenja poslovnih potencijala.

Istorijski posmatrano,vlasnici preduzeća manjih i većih,u periodu kada su preovladala zanatska,trgovačka pa neka i industrijska,bili su predodređeni za preduzetničku ulogu.Uloženi najčešće lični kapital stvarao je jaku motivacionu spregu za stvaranje uslova za njegovu oplodnju.Nerazvijena podela rada  u sferi « nadgradnje »(stručne i druge službe) imala je za posledicu koncentraciju aktivnosti od generisanja ideje do realizacije na vlasnika-preduzetnika.Slaba informisanost uslovljavala je donošenje ključnih odluka sa puno neizvesnosti.Stoga su preduzetnički poduhvati bili skopčani sa relativno velikim rizikom u većini slučajeva.Tokom vremena,sa razvojem organizacione strukture kao  ključne i operativne podrške,preduzetnički poduhvati su zadobijali na kvalitetu priremljenosti i osmišljenosti.Međutim,zaoštravala se konkurentna situacija u okruženju,što je stepen rizika povećalo.U fazi pripreme do momenta donošenja odluke,svaki preduzetnički poduhvat podrazumeva mogući rizik.

Tokom realizacije poduhvata,zavisno od kvaliteta obavljanja potrebnih aktivnosti,rizik se povećava,odnosno smanjuje.U odnosu na celinu početni rizik i njegovo dalje opstajanje može,ali i ne mora da se odrazi na konačan ishod,uspeh odnosno neuspeh poduhvata.

Svaki preduzetnički poduhvat sa neminovno ugrađenim početnim rizikom može biti okončan:

  • sa očekivanim uspehom,
  • sa relativno neznatnim promenama,
  • i neuspehom.

Zavisno od širine zahvata poduhvata u slučaju vlasnika-preduzetnika,posledice mogu biti brocvat preduzeća,pa do stečaja firme.

Sa ukrupnjavanjem preduzeća,institucija individualnog vlasnika ustupa mesto grupi vlasnika,da bi broj vlasnika-akcionara,prevazišao broj zaposlenih u ponekom slučaju.U takvim sllučajevima,neposredno učešće vlasnika u poslovanju postaje sve ređe u većim preduzećima.Sa ovim procesom povlačenja vlasnika iz tekućeg poslovanja preobražava se uloga menadžera.Menadžeri preuzimaju preduzetničku ulogu vlasnika.Ostvaruje se postupno srastanje preduzetničke uloge sa menadžerskom.

Dinamičke promene u tržišnom okruženju,socijalnom i ekonomskom smislu radikalno menjaju unutrašnju i spoljašnju strukturu.Brzina,kvantitet i kvalitet promena postaje dominirajuće manifestovanje ponašanja poslovnog sistema.Svaki menadžer je duzan da u svom domenu kroz promene,inovacije,doprinosi postizanju ciljeva preduzeća.Menadžeri sa preduzetničkim duhom,načinom mišljenja i pristupom poslovnim situacijama inspiratori su i sprovodnici promena.Na njima je visok stepen lične odgovornosti za uspeh preduzetničkih poduhvata.

Područja promena preduzetničkog ponašanja menadžera su:

  • proizvod,inovacija postojećeg,osvajanje novog proizvoda,
  • tržište,svaranje novog,proširenje postojećeg,poboljšanje pozicije na već osvojenom tržištu,
  • proizvodnja,inovacija postojeće i uvođenje nove tehnologije,
  • organizacija i kadrovi,reorganizacija,prerazmeštaj kadrova i obnova,popunjavanje kadrovske struke,
  • izvori snabdevanja.

U složenim uslovima poslovanje sa tendencijom zaoštravajna, menadžer-preduzrtnik treba da poseduje naročite kvalitete u pogledu stavova,ponašanja i osobina ličnosti.

OSOBINE,STAVOVI I PONAŠANJE MENADŽERA KAO PREDUZETNIKA

Ako menadžment posmatramo kao sistem vlasti,odnosno kao grupu ljudi koji poseduju ovlašćenja da upravljaju poslovima i ljudima onda je potrebno da se ova grupa ljudi detaljnije analizira i definiše.

Menadžer je osoba koja se bavi menadžerskim,odnosno upravljačkim  poslovima  u  nekoj  kompaniji, administraciji,obrazovnoj,

Zdravstvenoj ili drugoj instituciji.To je osoba koja upravlja poslovima preko drugih ljudi.Osnovni zadatak menadžera je da obezbedi opstanak i razvoj preduzeća,odnosno da obezbedi realizaciju osnovnih i stateških ciljeva preduzeća.

OSOBINE MENADŽERA

Velika znanja,dobijene sposobnosti i osobine su osnovni elementi koje mora da poseduje jedan menadžer da bi bio uspešan.Znanja i sposobnosti se stiču učenjem i praktičkim iskustvom,a osobine predstavljaju neke polazne karakteristike koje poseduje ili ne poseduje pojedinac.Osobine su,znači,predispozicije koje predstavljaju oznaku određene ličnosti koja ih poseduje ili ne poseduje i one joj omogućavaju da se na određeni način ponaša u određenim situacijama i da na specifičan način obavlja neke aktivnosti.Učešće u određenim situacijama i obavljanje određenih poslova pomaže čoveku da razvija određene sposobnostikoje mu omogućavaju da bude uspešan ili neuspešan u određenim profesijama.

Menadžerstvo je profesija koja zahteva od čoveka da poseduje određene osobine da bi bio uspešan,odnosno da bi uspešno obavljao svoje upravljačke uloge i zadatke.Dobar menadžer treba da bude čovek koji poseduje veoma dobre fizičke i mentalne osobine.Posao menadžera je izuzetno složen i naporan,tako da ga može obavljati samo čovek kiji ima veoma dobre fizičke i duhovne osobine.Menadžer treba da poseduje kvalitetne ljudske osobine i da bude autoritet za svoje saradnike,kako bi mogao da im se nametne kao čovek koji će rukovoditi njihovim radom i da ih vodi ka ostvarenju zajedničkog cilja.

Detaljnija analiza ukazije da postoji veoma širok skup osobina koje su izizetno značajne za uspešnog menadžera.Ovo su samo neke od onih koje se smatraju najznačajnijim:

  • vredan,
  • inteligentan,
  • pošten,
  • ambiciozan,
  • energičan,
  • entuzijasta,
  • fleksibilan,
  • maštovit,
  • optimista,
  • hrabar,
  • agresivan,
  • jaka i stabilna ličnost i dr.

Dobar i uspešan menadžer mora da buse radan i vredan.On treba da se odlikuje pozitivnim radnim osobinama koje bi bile primer radnicima kojima on rukovodi,kako treba raditi i zalagati se u izvršavanju postavljenih.Dobar menadžer treba da bude pozitivan primer na koji će se ugledati njegovi saradnici.Potčinjeni,najčešće,posmatraju svog rukovodioca i veoma često ga oponašaju.Zbog toga obar primer može često da vodi dobroj i uspešnoj radnoj atmosferi i uspešnom obavljanju poslova i zadataka.

Uspešan menadžer treba da ima i oređene predispozicije u pogledu prirodne inteligencije da bi bio u stanju da razume određene situacije u kojima se preduzeće ili potčinjeni nalaze,da ih uspešno analizira i pronalazi rešenje.Bez početnih kvaliteta u pogledu inteligencije menadžer ne može da stekne poseban nivo znanja u određenim oblastima,ni takođe da razvije određene organizacione i upravljačke sposobnosti koje su neophodne dobrom menadžeru.Menadžer mora da poseduje inteligenciju koji če mu omogućiti da uoči šanse i opasnosti za preduzeče ili određeni poslovni poduhvat,i da na vreme i na adekvatan način reaguje donošenjem pravih odluka.

Dobar menadžer treba da bude pošten,da bi mogao realno da sagledava i procenjuje određene situacije,posebno one koje su vezane za odnose među ljudima.On mora da se na isti način odnosi prema situacijam   i   a  isti , korektan  način ,  delegira   zadatke   potčinjenima,

Ocenjuje njihov rad i vrednuje njihove doprinose.

Ako radi na drugi način,on postepeno gubi ljudski autoritet,koji je dobrom menadžeru neophodan,i može da stvori konflikte među ljudima,koji če nepovoljno da utiču na izvršenje pojedinih zadataka i na uspešnost poslovanja u celini.

Uspešan menadžer treba da bude ambiciozan.On treba da ima jaku želju koja ga vuče napred,želju da on i preduzeće idu napred,da se razvijaju i napreduju.Njegove ambicije za napredovanjem u karijeri su mu motivacija da vredno,energično i sa puno entuzijazma radi i postiže lične uspehe koji se odražavaju i na uspešnost firme kojom rukovodi.Spoj ambicija menadžera sa uspehom poduhvata ili preduzeća kojima rukovodi predstavlja jedno od glavnih motivacionih sredstava koje dovodi do uspešnog poslovanja određene firme.

Da   bi   bio   uspešan , menadžer   treba  da   bude   energičan.

Energičnost mu omogučava da uočava i rešava raznovrsne situacije i probleme i da brzo i efikasno donosi i realizuje potrebne odluke.Da bi svojom energičnošču brzo rešavao određene situacije,on mora da bude siguran u ispravnost svojih odluka,koje treba brzo da donosi,i da se zalaže za efikasnu realizaciju akcija i zadataka koje proističu iz tih odluka.On treba da zahteva od potčinjenih da postupaju u skladu sa njegovim odlukama i da bude čvrst u kontroli pojedinih zadataka.

Menadžer treba da poseduje entuzijazam u izvršavanju svojih zadataka.On mora da bude spreman da dosta radi,da se angažuje više od drugih i sa svojim velikim radom i zalaganjem potstiče i druge ljude da više rade,da idu napred.Njegov veliki angažman treba da održava njegovu volju i želju da radi istraje u rešavanju problema i iznalaženju adekvatnih rešenja.On treba da bude uvek spreman,bez obzira na teškoće,da se kompletno angažuje u realizaciji određenih,veoma bitnih,poslova i zadataka i da ih uspešno dovede do završetka.Njegov entuzijazam treba da bude podsticaj za ljude kojima rukovodi,i za njegovu okolinu,da istraju u prevazilaženju svih prepreka i problema koji neminovno nastaju u realizaciji određenih poslova i poduhvata.

Uspešan menadžer treba da bude fleksibilna ličnost koja može da prilagodi svoje ponašanje složenim i promenljivim zahtevima okoline u kojoj deluje.Menadžer se najčešće nalazi u složenim i konfliknim situacijama  koje zahtevaju česte izmene odluka i akcija,sagledavanje i procenjivanje imenjenih uslova i okolnosti,i prilagođavanje celokupne strategije i taktike realizacije novonastalim uslovima.On ne sme da prilazi kruto i šablonski rešavanju novih i izmenjenih situacija,jer to donosi rizik večih grešaka i pogrešnih odluka i akcija.ovo se posebno odnosi na situacije realizacije slozenih poslovnih poduhvata kod kojih učestvuje veliki broj pojedinaca različitog profila.

Uspešan menadžer treba da bude maštovit da bi mogao da firmu povuče napred u nove razvojne situacije i tendencije.On treba da bude u stanju da predviđa buduća stanja i buduće situacije i da donosi,kada je to potrbno,neočekivana rešenja i odluke.Samo maštovite ljude ne mogu lako iznenaditi nagli obrt situacije na tržištu ili neočekivani potezi konkurencije.Dobar menadžer očekuje i predviđa buduće događaje i situacije,analizira ih unapred i priprema moguće strategije i odluke.Maštovit menadžer može unapred da sagleda različita scenarija budućih događaja i da ih spreman dočeka,ako se,eventualno,dogode.

Da bi bio uspešan nemadžer treba da bude optimista koji veruje u svoje sposobnosti i u požitivno rešavanje sadašnjih i budućih problema.On mora uvek da veruje da postoje valjana rešenja za sve nastale probleme i situacije i da hrabro ide u razrešenje ovih problema.Menadžer optimista je spreman da razrešava različite situacije,težeći uvek za njaboljim rešenjem i verujući uvek da postoji put ka rešenju.On veruje da postoji pozitivan ili prihvatljiv izlaz iz svake situacije,koji on može da pronađe,i svoje aktivnosti usmerava ka mogućim rešenjima.

Uspešan menadžer treba da bude hrabar,spreman da se uhvati u koštac sa najtežim problemima i sa nepoznatim i neizvesnim situacijama koje nose veliki rizik.On ne sme da se plaši teških problema i eventualnih neuspeha,i da okleva u donošenju adekvatnih odluka i realizaciji potrebnih akcija.On mora da bude spreman da preuzme rizik mogućih teškoća i neuspeha na putu do konačnog rešenja,pa čak i rizik pogrešnih odluka.On treba da riziku prolazi hrabro i racionalno,analizirajći i procenjujući sve buduće moguće situacije,smanjujući tako mogućnost eventualnih grečaka i problema.

Uspešan menadžer,takođe,treba da bude i agresivan,da slobodno ide napred u rešavanje raznovrsnih stuacija,da prelazi hrabro preko svih prepreka,ne plašeći se novih situacija.On mor ada bude spreman da ide napred i da za sobom «vuče» svoje ljude,da,ako treba, «razbija» probleme i teškoće i da,tako,otvara puteve ka pravim rešenjima.Zbog toga on mora da bude spreman da brzo odlučuje i još brže nastupa u sprovođenju planiranih akcija.

I,na kraju,treba reći da uspešan menadžer treba da bude jaka  i stabilna lišnost koja ima određen ugled u okolini u kojoj deluje.On mora da poseduje dobre ljudske osobine,znanje i ljudski autoritet,da se nametne ljudima kojima rukovodi i da ih koordinira i usmerava ka zajedničkom cilju.Uspešan menadžer treba da bude jaka i stabilna ličnost koja uživa ugled i poveenje u rukovodstvu koje je iznad njega i kadrovima kojima rukovodi,a posebno okolini sa kojom sarađuje.

Veoma je teško zaključiti ovaj spisak osobina koje treba da poseduje određena ličnost da bi bila ili postala uspešan menadžer.                                   Sigurno postoji još dosta osobina koje uspešan menadžer treba da poseduje,kao početne predispozicije koje mu omogućavaju da se bavi menadžerskim poslom.Međutim,može se konstatovati da je i ovaj spisak osobina sasvim dovoljan za uspešnog menadžera,i da može da posluži kao spisak zahteva ili kriterijuma koji služe za selekciju i izbor menadžera.

ZNANJA I SPOSOBNOSTI MENADŽERA

                         Da bi jedan čovek bio uspešan menadžer,on treba da poseduje određena znanja i sposobnosti koje mu efikasno omogućavaju da obavlja menadžerske poslove i aktivnosti.Znanja i sposobnosti se mogu steći osnovnim i dopunskim obrazovanjem,a,takođe,i neposrednim praktičnim radom.Bilo da ga je stekao formalnim ili dopunskim obrazovanjem ili kroz praktično iskustvo,određeni fond znanja iz različitih oblasti i disciplina je osnovni preduslov za uspešno obavljanje menadžerske funkcije.

Zato je neophodno definisati koja su znanja potrebna za obavljanje ovog izuzetno značajnog i izuzetno složenog posla.Generalno gledano menadžer treba da poseduje:

  • tehnička znanja,
  • znanja iz društvenih nauka,
  • koncepcijska znanja.

Tehniška znanja su ona specijalizovanja znanja koja omogućavaju obavljanje poslova korišćenjem određenih tehnika i procedura.Očigledni primeri tehničkih znanja su raznovrsna inženjerska znajna,informatižka znanja,računovodstvena znajna i sl.

Znanja iz društvenih nauka su ona znanja koja omogućavaju menadžeru da vodi kadrove kojima rukovodi,da uspostavljaju kooperaciju između kadrova i koordinira obavljanje njihovih zadataka.Znanja iz oblasti društvenih nauka se koriste u analizi odnosa među ljudima ili grupama,poboljšanju komuniciranja između pojedinaca,analizi pojedinačnih i grupnih interesa,rešavanju konflikta i dr.

Koncepcijska znanja omogućavaju menadžeru da analizira i razmatra organizaciju kao celinu,kao poseban sistem koji se sastoji od skupa podsistema i koji je povezan sa okolinom.Korišćenjem koncepcijskih znanja menadžer sagledava mesto i povezanost pojedinih funkcija u organizaciji,zatim,analizira veze i uticaje između pojedinih delova organizacije,sagledava veze i uticaje organizacije kao celine sa njenom okolinom i dr.

Teško je uopšteno reći koja od navedenih znanja su menadžeru više,a koja manje potrebna.U principu se može reći da određene diferencije postoje i da su zavisne od nivoa na kome se menadžer nalazi.Tehnička znanja su veoma značajna za menadžere na operativnom nivou menadžmenta,a veoma malo značajna za vrhovni nivo menadžmenta.

Za koncepcijska znanja postoji obrnuta logika.Ova znanja su značajnija za menadžere na vrhovnom nivou menadžmenta.Što se tiče društvenih znanja,ona su podjednako značajna za menadžere na svim nivoima mandžmenta.

ULOGE,STAVOVI I PONAŠANJE MENADŽERA

 U literaturi se dosta govori o različitim ulogama menadžera.Prema jednoj podeli koje se,s manjim razlikama,često pojavljuje u literaturi,menadžer ima sledeće glavne uloge:

  • integrator,
  • komunikator,
  • vođa,
  • donosilac odluka
  • kreator atmosfere.

Menadžer ima veoma značajnu ulogu da radi na povezivanju i koordinaciji svih učesnika u realizaciji određenih poslova i zadataka.On mora da integriše napore svih učesnika i sve raspložive resurse u postizanju zajedničkog cilja.Njegova uloga integratora je od izuzetnog značaja za postizanje osnovnih ciljeva preduzeća.

Menadžer,po prirodi stvari,prima veliki broj informacija o poslovanju i predstavlja važno komunikaciono mesto u predužeću.Zato je  i veoma važna njegova uloga da prima,analizira i selektira potrebne informacije i da ih distribuira onim učesnicima kojima su neophodne za obavljanje njihovih poslova i zadataka.On neprekidno prima i distribuira informacije i na taj način uspostavlja komunikacione veze i odnose između pojedinih izvršilaca,ostvarujući tako izuzetno značajnu ulohu komunikatora.

S obzirom da je jedan od osnovnih zadataka menadžera da rukovodi radnicima u izvršavanju njihovih poslova i zadataka,on ima i veoma značjnu ulogu vođe koji radi na upravljanju izvođenjem različitih poslova i procesa.On usklađuje i usmerava ljudske i druge resurse,rešava probleme i konflikte i daje zadatke i naloge u cilju efikasnog vođenja i završetka poslova.Za obavljanje ovih poslova on poseduje i formalna ovlašćenja,ali i odgovornost za efikasno obavljanje poslova.

U toku obavljanja svojih upravljačkih zadataka menadžer donosi veliki broj odluka.Ove odluke proizilaze iz  njegovih ovlašćenja,kao osobe koja rukovodi drugim radnicima,a,takođe,i iz izvršavanja upravljačkih procesa koji mu spadaju u osnovni zadatak.Pošto upravlja izvršavanjem velikog broja procesa i zadataka,menadžer ima značajnu ulogu stalnog donosioca odluka.Za donošenje ovih odlukanjemu na raspolaganju stoji veliki broj informacija koje neprekidno prima u toku rada i,najčešće,dobre mogućnosti obrade informacija i pripreme odluka.

Pored dobre komunikacije i dobre koordinacije rada,menadžer treba da stvara dobru atmosferu među izvršiocima,kako bi oni što bolje obavili svoje zadatke.On treba da motiviše radnike i doprinese zainteresovanosti radnika da što bolje obave svoje poslove,bez pritiska i pretnji,a kroz valjanu takmičarsku atmosferu.

MENADŽER I LIDER

 Kada se govori o liderstvu i liderima,neophodno je napraviti paralelu između manadžera i lidera.Iako menadžer i lider vode ljude u obavljanju određenih aktivnosti,između njih postoje značajne razlike. Menadžer obavlja sve podprocese menadžmenta : planiranje, organizovanje,kadrovanje, vođenje i kontrolu.Njegova uloga se ogleda,pre svega, u planiranju ciljeva i akcija,organizovanju i vođenju ljudi ka njihovom izvršenju,kao i kontroli izvršenja.Lider se bavi samo vođenjem ljudi i njihovim usmeravanjem i motivisanjem da ga slede u ostvarenju budućih ciljeva i strategijskih vizija preduzeća.

Menadžer ne mora da bude lider,a isto tako,lider ne mora da bude menadžer.Menadžeri imaju formalna ovlašćenja na osnovu kojih deluju,dok lideri to ne moraju da imaju.Oni mogu da imaju neformalnu moć koja im omogućava ulogu lidera.Menadžer,znači,ima zvanično dodeljenu funkciju,zvaničan položaj u organizaciji,koji mu omogućava da obavlja svoje menadžerske zadatke.Menadžer mora da bude uspešan u obavljanju poslova za koje je zadužen,ali ne mora da bude uspešan u uticaju na druge ljude da ga slede i slušaju.

Lider ne mora da ima zvaničnu funkciju ili položaj u organizaciji,ali ipak može da ubedi druge ljude da ga slede i slušaju.on ima posebnu sposobnost,posebnu moć i autoritet koji mu omogućava da ubedi motiviše ljude da ga slede i rade ono što im on kaže.Za svako preduzeće,odnosno za svaku organizaciju,veoma je bitno da ima menadžere s osobinama lidera,odnosno-lidere na menadžerskim poslovima.To znači da postoji i menadžer koji je lider,i on sa zvanične menadžerske pozicije u organizaciji liderski vodi ljude ka ostvarenju promena istrateških vizija preduzeća..Za uspešan razvoj svake organizacije najznačajniji su menadžeri s liderskim karakteristikama . Jer,samo menadžeri lideri mogu da vode dobre i uspešne organizacije i da ostvare strateške vizije preduzeća.

U zapadnom svetu,posebno u SAD,smatra se da savremena preduzeća imaju previše menadžera,a premalo lidera.To se,pored ostalog,iznosi kao značajan nedostatak koji koči brzi razvoj preduzeća i dovodi do činjenice da preduzeća u Japanu rade znatno produktivnije i efikasnije u odnosu na slična preduzeća na Zapadu.

Ako zelimo da,ukratko,navedemo glavne razlike između menadžera i lidera,onda je najpre,potrebno naglasiti da je menadžer osoba koja ume dobro da se prilagodi  različitim situacijama i uslovima u preduzeću,dok je lider osoba koja,pre svega,teži inivacijama i pomoću njih pokušava  da dovede preduzeće na put napretka.Menadžer teži da da ostvari stabilne uslove poslovanjai,na toj osnovi,efikasnije rezultate,dok lider teži isljučivo uvođenju promena koje donose bolji položaj u budućnosti i efikasnije rezultate.

Svoj pristup vođenju menadžer bazira na racionalnom pristupu planiranju i kontroli poslova i zadataka,radi ostvarenja pozitivnih rezultata poslovanja,dok lider stvara svoju sopstvenu viziju budućeg mesta i poslovanja preduzeća,i usmerava i vodi ljude ka ostvarenju te vizije.Menadžer se trudi  da u sotvarenju svojih menadžerskih funkcija ide poznatim putevima,i da što manje rizikuje.Lider svesno ulazi u rizik,jer samo tako može da ostvari buduće ciljeve i strategije koje je predvideo i definisao.Rizik je deo svakodnevnog poslovanja i ponašanja lidera,i pratilac budućih akcija i događaja prema kojima on stremi.

MENADŽER I TIMSKI RAD

Timski ad je obavezan i nezamenljiv u obavljanju mnogih složenih   poslova   i   zadataka  .  Svuda  tamo  gde  pojedinac  ne  može

samostalno da obavi određeni posao  i kada je posao ili poduhvat obiman isložen pa ga ne može obaviti samo jedan čovek,tu je potreban tim i timski rad.

Timski rad se danas u svetu više koristi,pa se može reći da je,u određenim oblastima i za određene složene poslove i zadatke,neophodan.Timski rad nije više vezan za krupne privredne i poslovne poduhvate i projekte.On se sve više koristi u neprivrednim oblastima kao što su zdravstvo,obrazovanje,sport,itd.Mnogi zadaci i poslovi se danas obavljaju isključivo timskim radom.

Timski rad predstavlja postojenje tima,ekipe ljudi koji zajednički realizuju određeni zadatak,i rukovodioca ili menadžera tima,čoveka kji uprvlja radom tima,da bi on obavio svoj zadatak.

Menadžer tima koordinira rad članova tima i usmerava ih da što efikasnije obavljaju svoje poslove.Na menadžeru tima leži odgovornost  da obezbedi da članovi tima zajednički rade na određenom zadatku.On treba da obezbedi da članovi tima zajednički obave određeni posao,da sarađuju i da se dopunjavaju u rdu,da zamenjuju jedan drugog i budu uvek spremni za nove poslove,sve u cilju efikasnijeg završetka posla ili poduhavata.

Kada je u pitanju veliki i složen zadatak,onda se obično formira snažan tim,kiji čine grupe raznovrsnih specijalista kojima rukovodi rukovodilac tima.Tim u tom sljučaju predstavlja jednu snaznu privremenu organizacionu formu,koja ima svoju unutrašnju organizacionu strukturu,sa npr.specijalizovanim grupama funkcionalno organizovanim.Ovakav tim je sastavljen od velikog broja različitih specijalista koji su preduzeti iz matičnih funkcionalnih jedinica ili drugih preduzeća..

Tim se retko stvara spontano.Formiranje tima je najčešće zadatak rukovodioca tima koji on treba efikasno da obavi,pre početka realizacije tima.Zbog značaja koji tim ima za efikasnu realizaciju pola,rukovodilac tima treba da pridodaje veliki značaj formiranju tima.

Jedan pristup formiranju tima prezentiran u literaturi,koji najčešće izvodi rukovodilac tima,sastoji se iz sledećih faza:

  • plan za formiranje tima,
  • pregovori sa članovima tima,
  • organizovanje tima,
  • odrzati prvi sastanak,
  • postizanje lojalnosti čalnova tima,
  • izgradnja kanala komunikacije,
  • usmeravanje aktivnosti,
  • uključivanje aktivnosti formiranja tima u aktivnosti vezane za projekat.

Drugi način koji se odlikuje praktičnim pristupom formiranju tima sadrži sledeće osnovne faze:

  • definsanje ciljeva i zadataka tima,
  • definisanje potreba za pojedinim specijalistima, članovima tima,
  • pronalaženje članova tima,
  • dogovori sa članovima tima i organizovanje tima
  • definicija načina komunikacije,
  • motivacija i stimulacija članova tima,
  • raspodela zadataka i početak rada na određenom poslu

Kada se formira tim,on najpre treba da prođe kraću obuku,pre nego što krene sa realizacijom posla.Bilo bo dobro ako su članovi tima,pre ulaska u tim,prošli određeni trening iz oblasti koje su povezane sa definisanim zadatkom.

Pre nego tim otpočne sa radom,rukovodilac tima treba da izvrši pripremu rada članova tima.On treba da detaljno i jasno objasni članovima tima njihove osnovne ciljeve i zadatke,i posebno da im ukaže na načine,procedure i metode,pomoću kojih će obavljati svoje poslove,komunicirati međusobno i sa drugim učesnicima na poslu.Iz ovog razgovora sa članovima tima,rukovodilac tima može da stekne početni uvid u mogućnosti pojedinih članova tima,o potrebama za dodatnom obukom ili o potrebama za novim članovima tima.

Zbog načina na koji se obavlja timski rad postoji velika povezanost pojedinih učesnika u izvršenju određenih aktivnosti.Za pravovremeno i kvalitetno obavljanje poslova neohodna je dobra koordinacija.usmeravanje i koordinacija koju obavlja rukovodilac tima u vezi obavljanja posla pretpostavla stalne kontakte i sastanke rukovodioca tima i ostalih učesnika.Sastanci predstavljaju,pored ostalog,jedan od osnovnih načina koordinacije rada tima na realizaciji određenog posla.

Jasno je da rukovodilac tima ima izizetan značaj za efikasno funkcionisanje tima. Zato izboru menadžera treba posvetiti punu pažnju.Pored opštih uslova vezanih za seleciju i izbor menadžera u pogledu osobina,znanja,sposobnosti i iskustva,pri izboru rukovodioca tima treba svakako potencirati one osobine koje su potrebne i vezane za timski   rad   i   upravljanje   timom  , kao što su entuzijazam,energičnost

I    fleksibilnost ,  i   sposobnosti  kao  što  su  sposobnost komuniciranja,sposobnost inicijative,itd.

Očigledno je da je rukovodilac tima veoma složeno mesto sa raznovrsnim poslovma koje može da obavlja samo iskusan i pun znanja menadžer,sposoban da rukovodi ekipom specijalista koji su zaduženi da obave određeni,zajednički zadatak.Selekcija i izbor rukovodioca tima je težak i značajan posao koji treba da se odvija po unapred određenoj proceduri.

O Autoru

Odgovorite

Facebook

Get the Facebook Likebox Slider Pro for WordPress