PROMENE, LIKVIDACIJE I STATUSNE PROMENE PRAVNIH LICA

PROMENE KOD PRAVNIH LICA

Jednom napravljena firma je poput živog organizma koje se razvija i napreduje u skladu sa poslovnim okruženjem u kojem egzistira i čitavim nizom drugih faktora koji na nju utiču.

Tako se često tokom poslovanja pojavljuje potreba za promenama osnovnih parametara firme koji su definisani njenim osnivanjem.

Često, iz veoma praktičnih razloga, a nekada i pod pritiscima novih zakonskih rešenja, vlasnici se odlučuju za određene promene na svojim firmama.

Tako dolazi do promena imena firme, zakonskih zastupnika i prokurista, sedišta i adresa za prijem pošte, visine upisanog kapitala, do formiranja organaka, pa na kraju i do promena u samoj vlasničkoj strukturi firme.

Sve ove promene su Zakonom dozvoljene i moguće ih je sprovesti u delo na zakonom propisan način.

Jedini nepromenjivi parametri firme, koje vlasnici svojim odlukama ne mogu promeniti, jesu dodeljeni matični broj od strane APR i poreski identifikacioni broj (PIB) dodeljen od strane Poreske uprave.

Izračunajte i pošaljite nam podatke

LIKVIDACIJA

Likvidacija je postupak prestanka privrednog društva koje ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza.

Ukoliko je vaša firma nesolventna – prezadužena ne možete sprovesti postupak likvidacije, već vam kao jedina mogućnost preostaje pokretanje stečaja.

Likvidacija može da bude dobrovoljna i prinudna.

Dobrovoljna likvidacija se pokreće odlukom članova privrednog društva. Kod ortačkog i komanditnog društva traži se saglasnost svih ortaka odnosno komplementara, dok kod akcionarskog društva odluku o pokretanju postupka likvidacije donosi skupština običnom većinom glasova prisutnih akcionara (50% + 1 glas).

Sa druge strane, kod DOO odluku o pokretanju postupka likvidacije donosi skupština društva dvotrećinskom većinom od ukupnog broja članova društva, pri čemu se osnivačkim aktom može predvideti i drugačija većina, ali ne manja od obične većine članova DOO.

Za razliku od dobrovoljne, prinudna likvidacija se pokreće po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre (APR) ukoliko privredno društvo prestane da ispunjava zakonom zahtevane uslove nužne za njegovu egzistenciju u svetu kompanijskog prava. Zakon o privrednim društvima propisuje veći broj situacija kada se sprovodi prinudna likvidacija privrednog društva.

Među njima su najznačajnije sledeće:

  1. Ako je pravnosnažim aktom izrečena zabrana obavljanja delatnosti, a ono ne pokrene postupak likvidacije, niti u roku od 30 dana ne promeni pretežnu delatnost;
  2. Ako u roku od 30 dana od isteka roka na koje je osnovano ne produži trajanje, niti pokrene likvidaciju;
  3. Ako nema dovoljan broj članova potrebnih za određenu pravnu formu ovog društva, a ne pristupi nedostajući član, niti se promeni pravna forma u pogledu koje ne postoje uslovi;
  4. Ako se kapital smanji ispod zakonom propisanog minimuma,a društvo u roku od 6 meseci ne poveća kapital, niti promeni pravnu formu.

Idite na kontakt stranu

STATUSNE PROMENE

rukovanjeStatusne promene su promene koje nastaju, kako im ime kaže, promenom statusa privrednog društva.

To nisu, kako se često misli, promene koje se odnose na ime, na zakonskog zastupnika, adresu sedišta ili pretežnu delatnost privrednog društva. Ovo su promene o kojima ste možda čuli kao „podele“ ili „spajanje“ firmi.

Dobro je da znate šta statusne promene predstavljaju i kako se sprovode, kako biste znali šta Vam sve stoji na raspolaganju.

Zakon o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015 i 44/2018“) definiše statusne promene kao postupak u kojem se jedno društvo (društvo prenosilac) reorganizuje tako što na drugo društvo (društvo sticalac) prenosi imovinu i obaveze, dok njegovi članovi u tom društvu stiču udele, odnosno akcije. Pravilo je da svi članovi društva prenosioca stiču udele/akcije u društvu sticaocu srazmerno svojim udelima/akcijama u društvu prenosiocu, osim ako se svaki član društva prenosioca saglasi da se statusnom promenom izvrši zamena udela/akcija u drugačijoj srazmeri, ili ako koristi svoje pravo na isplatu umesto sticanja udela/akcija u društvu sticaocu.

Vrste statusnih promena

Postoje četiri osnovne vrste statusnih promena:

1. Pripajanja: Kada se jedno ili više društava pripaja drugom društvu prenošenjem na to društvo celokupne svoje imovine i obaveza, čime društvo koje se pripaja prestaje da postoji.

2. Spajanje: Kada se dva ili više društava spajaju osnivanjem novog društva i prenošenjem na to društvo celokupnu svoju imovinu i obaveze, a čime društva koja se spajaju prestaju da postoje.

3. Podela: Kada se društvo podeli tako što istovremeno prenosi celokupnu svoju imovinu i obaveze na:

1. dva ili više novoosnovanih društava , u kom slučaju je reč o podeli uz osnivanje;
2. dva ili više postojećih društava, u kom slučaju je reč o podeli uz pripajanje
ili
3. jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava , što bi bila mešovita podela

U svakoj od ove tri vrste statusnih promena društva koja prestaju da postoje to čine bez sprovođenja postupka likvidacije.

4. Izdvajanje: Kada se društvo podeli tako što prenosi deo svoje imovine i obaveza na

1. jedno ili više novoosnovanih društava – izdvajanje uz osnivanje;
2. jedno ili više postojećih društava – izdvajanje uz pripajanje
ili
3. jedno ili više novoosnovanih društava i jedno ili više postojećih društava – mešovito izdvajanje.

Društvo nakon sprovedene statusne promene izdvajanja, nastavlja da postoji.

Idite na kontakt stranu

DOBRODOŠLI U POSLOVNI SVET

Na pravom ste mestu!

Negujemo i insistiramo na odgovornom poslovanju, kao sastavnom delu dugoročne poslovne strategije. Ulažemo u dugoročne i stabilne odnose sa svojim klijentima, kao i sa uslužnim servisima državnih organa i institucija, čime aktivno doprinosimo razvoju i dobrobiti poslovnog ambijenta čiji smo neodvojivi deo.

Završite sve na jednom mestu
Više...
Online praćenje predmeta
Više...
Pomoć i podrška
Više...
Najpovoljnije cene
Više...
right-side-image